Naša pošta

69

говлашћен је да, „по сагласности Мин. савета и финансијских одбора Народног претставништва, пропише уредбе са законском снагом о организацији установа и привредних предузећа у ресору Мин. саобраћаја без обзира на постојене законске тренисе који се олко. се на њихову организацију.

Тиме би била барем делимично остварена давнашња жеља целокупног особља п. т. струке о свом посебном закону, али зависи сада од управљача струке како ће се та жеља и спровести у дело.

Надамо се да је. сама организација струке извршена већ год стране комисије образоване у ту сврху, која је издала и званичан извештај о своме раду. Децентрализација се намеће самим системом државне управе. Њом ће се избацити стари систем, који је гломазан, скупи спор. У п. т. струци брзина мора бити обезбеђена. Међутим она још није постигнута ни у Главној управи. Још није ишчезнуо «стари дух бирскратије.

Потребно да се том приликом регулишу и сва спорна персонална питања, а самом особљу одреди положај у чиновничкој | хијерархији који по свом раду и важности тога рада потпуно заслужује. Нарочито је потребно да се том приликом изгладе све оштрине Ч. 3. од 31 марта 1931, који за п. т. струку уопште није рађен, о чему је „Наша пошта“ довољно писала. Тамо налазимо начелне расправе главних питања која се односе на особље већ у свескама за октобар, новембар, децембар 1930. Важни су били и написи Неравноправност, у св. за фебруар и март 1931. Расправе Наше пошше свакако су допринеле те су многа питања повољно решена. Али не још сва. Штавише, о многим стварима још и данас се воде спорови у Државном савету. А они спорови који су до сада ргшени, нису решени у интересу п. т. особља, и то кривицом оних који приликом израђивања тако важних прописа нису водили рачуна о посебностима струке као ни о ранијим прописима који су регулисали службене односе пл. т. службеника.

Пре свега је потребно да се исправи неправда која је целокупном особљу нанета са превођењем по 4. 3. од 31 марта 1931,. којим је заведен нов систем напредовања према дужини службе у појединим групама, без обзира на ранији систем напредовања према дужини службе уопште. Исто тако су у појединим струкама специјалним законом, који за п. т. струку никако није могао да се донесе, стварани нови положаји тако да је п. т. особље, и без обзира на чињеницу да није примало ни положајне додатке осталих струка, запостављено и у самом начину напредовања. Зато би било потребно да се новом уредбом предвиди изједначење напредовања целокупног особља према ранијем систему, т. ј. да се свима службеницима призна на дан превођења,