Naša pošta

126

нису решени. ИМ зато су добро дошли подела послова и грастерећење г. помоћника и г.г. начелника, о којима је писано у св. за јул-август, стр. 103.

Клин се клином избија. Поздрављамо појаву да виши чиновници Управе пошта и телеграфа у јавности покрећу овако замашна питања. Значи да им интерес држ. службе лежи на срцу, те и јавност призивају у помоћ. И нека буду уверени да ће јавност као и особље са симпатијом пратити и помагати сваки напор за побољшање службе и препород струке. „Наша пошта“ је понаособ задовољна, јер није усамљена у свом тврђењу, да је стање лоше и да тражи лека.

50 ЕВЕМ ОВЕА5С! 1 5ТЕРМЈА МАТЕРЈАГА

О „5 фештп помтата“ од 25 таја 1932 орбјамјеп је Ргаушик о штозки Капсејапјзков 1 дгисос тагепјаја и агаулат паде ишта 1 изјапоуата. Ме хпато а је АЧозада Код паз штадепо и [от зпиз и, ан, ро а. 6 Ргаушика, Мишзгагзђуа з1 БЏа диХпа да 2а зуе зуоје изјапоуе шиНетаји 1 ргедиде ођик 1 хенапи зић ођгахаса 1 Кпрса Које зе пајахе и зшђепој пирофгеђ!, гагите зе зуе и огашсата пајзбпожје Зедпје.

Рогпаћо је да је р. 1, зтика од опћ пика Које тајц пају!е гажић оргагаса и профеђ!, ђех обдта па гагле реподКе 1гуеаје, емдепајје 1 дагисо 5[0 зе тога уодш. Зеоса Ћ БПо од уенке Копзн да зе 1хда газрја зушта ичјапоуата Какуе и5једе Ђ1 зе и от росједи тогје исиин, Кој: зе ођгазс: ђех меке зјеје тоси шипин, Којппа зе тоХе зтапј!н ођик, Кој 5е 12уезјај тосц гедистан на. Магосна Копизја Мишзјагзфуа штаја б; да оуе 1уезјаје ргоца 1 1да зћодпа пршуа. РПгаџзка атексја розта 1 #еЈеотаја и СОјибуатш шпа 1 зуоји Чатрапји, ра 51 (от рпикот еђајо газргауш ! рпапје Чатрапја зућ оргахаса ц мјаз ој гем. Риапје Р. 1. Затрапје рокгепшо је ме рша, ап шкад пје гезепо. Розје Тек розгојт.

Мазито да ђ1 зе и #от родједи тоојо тпосо пизедн, 510 је позајот 1 диХлоз! пафежић,

П,. Т. КЊИЖНИЦА И МУЗЕЈ

Наша пошта је истицала више пута значај и потребу да се побољша стање главне п. т. књижнице у Управи пошта и телеграфа. (В. свеске за октобар 1926, јул 1930 стр. 63, април 1931 стр. 78, септембар 1931 стр. 240.) Управа је и раније имала и сада има подесан локал, да може организовати и отворити за особље, не само књижницу већи читаоницу као и музеј о којему смо писали у св. за децембар 1931 стр. 333. Али узалудно. Без тих установа, обука и усавршавање особља увек ће страдати. Кад су те установе занемарене у централи, није чудо да особље у дирекцијама тешко долази до књига. А како је у станицами, то најбоље