Naša pošta

127

зна особље. Знамо и ми и по самим жалбама које примамо. Почетком 1930 су предузете мере за сређивање и побољшање књижница (св. за јул 1930 стр. 63). Пре тога није било ни инвентара књижнице. Корисно би било да Управа пошта објави, преко свог органа „П. т. весника“: шта је отада урађено, какво је сада стање књижница, шта садрже и колико се особље њима служи и може користити» То није тајна, већ потреба да књижнице пруже особљу духовне хране а струци, која је у застоју, полета.

БАШТЕ

У неким земљама п. т. особље се користи и пољопривредним производима са слободног земљишта те станичних башта. Тако је и у нашим железничким станицама. Генерална дирекција држ. железница у последње време томе је много допринела. Појединац у том раду нађе освежења, одмора иза тешког посла. Тиме одржава здравље, а и материјално се помаже. У Београду је покренута „Живинарева библиотека“ (Цара Николе, 20), коју уређује г. инж. Драг. Грујић. Њене успеле публикације израђене су популарно, са много система и њима се могу користити сви који требују стручне упуте и савете.

ПРОТИВ ПРЕТЕРАНЕ ШТЕДЊЕ

Лорд Уолмер, бивши помоћник Министра пошта, написао је књигу о п. т. струци Велике Британије. Тражи препород. Али део његове књиге који говори о претераној комерциализацији и нерационалној штедњи, оштро је нападнут, како од чланова Одбора за пошт. службу у Дому лордова тако и од Организације п. т. особља.

НАШ ЧАСОПИС

Слободно се може рећи, да није за нас похвално кад се прочита онолики број дужних претплатника „Наше поште“ а још већи број непретплатника. Још ме више запањује када видим међу њима о не, који би требали да се само моле Богу што су у служби. Оваково држање наших службеника, нарочито старешина, само још више срозава и онако срозани наш слаби углед међу грађанством. Уместо да наш часопис помогнемо, како би се проширио са градивом из кога би стицали стручно знање, оно иде обратно. До данас је било много позива од стране уредништва и чланова од колега у којима је говорено шта нам је дужност, али ми изгледа, да је све прече него струка и њен углед. Сада ништа друго не преостаје него да наша управа упозори све п. т. чиновнике — за званичнике и служитеље само препорука — да ће водити рачуна при годишњим оценама, који