Naša stvarnost

GERASIM PCPOVIĆ POSTAJE KALFA 37

I ovog tihog proketnjeg jutra probudila je gazdina batina šegrte i sve ostale po kući, na jutarnji posao.

Stanko već davno nije bio u kući. Izleteo je čim se „OSlobodio”. Gazdi i šefu nisu bile potrebne mudrice i bundžije. Napisali su mu lepu preporuku u „knjigu za frent”, lepo se DOzdravili s niim i zatvorili vrata za njim.

Njegov drug, Mile, bio je već godinu dana kalfa i spavao je u susednoj kalfenskoi sobi sa drugom dvojicom starijih pomoćnika. On je postao sasvim miran i dobar. Poslušan jako, ali nekako mnogo tužan i osetljiv, pa ga u radnji nisu mnogo voleh. „Jedino je uživao veliku ljubav šegrta, jer je bio blag i tih i nije se čak ni izdirao mnogo na njih. Tukao ih uopšte nije.

Na mesto „oslobodjenih” Stanka i Mila uzeta su u radnju dva nova šegrta. Sad je Gera već davno bio najstariji i u svakom pogledu na opšte zadovolistvo zastupao u svima poslovima Stanka. Sad je on spavao na poslednjem, najnižem ležaju pri zemlji sa Jovom. Iznad njega bia su ona dva šegrta, koja su bila još za vreme Stankovo ovde, a na vrhu ležala su dva mala seljačeta, novi šegrti.

Na udar batine, kao i svakog drugog jutra za poslednjih trideset godina, skočili su mališani iz kreveta i hitro se pužajući, dohvatili se poda.

Druga dvojica, na srednjem ležištu, mrzovolino se digoše i otpočeše sa istezanjem, a Jova se izvuče pored Gere već sasvim teško, mrkog pogleda i naduvenih očiju.

Pliuckao je sa gadjenjem i cedio psovku za psovkom. Bio je dosta omatorio, narastao i ogrubio. Ni traga oa onog malog i pljačljivog. Jove, koga biju sa sviju strana. Pljuvao ie „muški” i psovao sasvim ozbilino. Grdio ie i psovao po navici, koju je stekao svakodnevnim trogodišniim boravkom u ovoj sredini.

Gera se nije još dizao. Izgledalo je kao da spava dalje, i kao da nije čuo znak za ustajanje. Dečaci ga nisu dirali. Danas ie bio njegov dan.

Danas će sa odvesti šef u korporaciju i raskinuti ugOVOT s njegovim ocem, „oslobodiće” ga, a zatim će mu kupiti oaelo, novo, ovoga puta, daće mu novac da se okupa u varoškom 'kupatilu i posle podne će ga primiti za kalfu. Deca su ga ostavila. Neka spava. Danas ije njegov dan.

Jova je samo bio više nervozan nego obično i namerno ie oborio klupu i tresnuo cipelama o pod ne bi li ga bajagi slučajno probudio. Bilo mu je krivo i žao. Mrzeo ie jednoga momenta Geru strašno, zbog toga današnjeg dana, a odmah je za tim u mislima bio nežan prema njemu, sećajući se njegove dobrote i blagog tešenja. Ali se odmah ljutio i pljuvao opet krupno | ioš krupnije psovao. Mislio ie na to, kako on još mora više od godinu dana da čami.

Ali Gera, nije spavao. Na stari prokleti znak trgao se. I trzaće se na njega još koliko godina, ko zna, ali se odmah setio