Naša stvarnost

KOLEKTIVNI UGOVORI O RADU i ~

,

„U stvari, kolektivan ugovor je sporazum izmedju iedne profesionalne radničke organizacije, ili jedne grupe radnika, 1 organizacije poslodavaca, ili samo jednog poslodavca, O. uSlovima pod kojima će se u buduće moći sklapati individualni ugovori o radu izmedju pojedinih radinaka i pojedinih poslodavaca. Njime se propisuju pravila koja će se primenjivati na odnose pojedinih radnika i poslodavaca, ako ti odnosi budu uspostavlieni primanjem radnika na rad.\Kolektivnim ugovorom samo se odredjuje okvir u kome se imaju kretati odnosi pojedinih radnika i poslodavaca, ali se ti odnosi ne stvaraiu samim kolektivnim ugovorom. Iz samog kolektivnog ugovora radnik ne stiče nikakva prava. Tek kada bude primljen na rad, i ako bude primlien, — dakle, ako zaključi individualan ugovor o radu sa poslodavcem, — tek onda on može zahtevati primenu klauzula kolektivnog ugovora na njegove odnose sa poslodavcem.\ Kolektivan ugovor sadrži apstraktna pravila; on se ne odnosi na &onkretan radni odnos. Stoga on više potseća na zakon ili uredbu, a ne na ugovor. Zato su neki istaknuti pravnici Odavno predložili da se u nazivu ove ustanove istakne više njeno veće srodstvo sa zakonom ili uredbom nego sa ugovorom. Digi ih zove sporazumi — zakoni, a Oriu zove ih uredbodavni ugovori. 1 zaista, ti nazivi odgovaraju više njihovoi pravnoj prirodi.NKao i zakon i uredbe i oni postavliaju opšta i apstraktna pravila, koja će se imati primeniti tek kada, i ako budu ostvarene izvesne konkretne situacije, to će reći, ako radnik zaključi individualan ia sa poslodavcem, ako stapi na rad.

š)\ali, i ako se svoiom apstraktnošću i svojom generalnošću približuie zakonu i uredbi, kolektivan ugovor se udaljuje od njih drugom jednom svojom osobinom. Zakon je krut. On se primenjuje i kad se promene okolnosti koje su izavlale potrebu njegovog donošenia. Nije to redak slučaj da iedan zakon nadživi razlog svog postanka, i ostane ono što socio!ozi Zovu pre· živitak, ako ne promeni u medjuvremenu svoju funkciju. Moć prakse i teorije da zakon prilagode promenjenim okolnostima ima svojih granica, a one ponekad nisu vrio široke.„Sasvim ije drugojače sa kolektivnim ugovorom. On uopšte nema krutost zakona. Naprotiv gipkost, ie njegova glavna osobina. Stvoren u izvesnim okolnostima, on se menja sa promenom tih okolnosti. I prirodno je da radnici zahtevaju povećanje najamnice kad posao počne napredovati, kao što je razumljivo da poslodavci smanjuju najamnice, ako nemaju nikakve zarade, a povećanje cena proizvoda nije moguće.\Lkao što ie to primetio E. Lamber, poznata klauzula rebus sic stanibus, koja se podrazumeva u medjunarodnim ugovorima, a prema koioi, ono što ie ugovoreno ima da važi u koliko se prilike ne budu promenile, u kolektivnim "ugovorima je još više na svom mestu. Ta gipkost kolektivnih ugovora, koju nameće samo priroda stvari, osigurana je ponekad samim ugovorom. Nije redak slučai da se samim kolektiv-