Naša stvarnost

.OZORIŠNA KRITIKA 115

samo umešani. Sve žrtve njihove ni iz daleka ne mogu da se mere sa ogromnom zajedničkom grobnicom samo jednog jedinog rafa.

Dešava se, u ovim majskim večerima, da gledamo kako se gradski krovovi smire i skupe kao stado između dve reke. Čak famo od Laudanovog šanca, pa sve do Banovog brda, od Čukarice do Jalije. Skromni nahereni, voljeni krovovi. | drugi, nadmeni, ispršeni, visoki, oholo naslonjeni na kalkanske zidove, bezlični. Ima ih među njima koje ne volimo. Polako kad zaplove u jezero noći i ukrsfe se nad njima snopovi reflektora, ne može čovek da ne zadrhfi. Zar je moguće da sličan mir jedne noći ne nađe više ove krovove da prilegne na njih? _

Čovekov krov je nemoćan više da čuva čoveka. Čoveka koji ga je gradio i izgrađivao da mu bude zaklon od prirode, a ne i od ljudi. Gvernika nema više krovova. |I ne samo ona. Gvernika je samo simbol svih olvorenih i nezaštićenih varoši. Gvernika je opo'mena za nas. Opomena za sve. Za one kojima je sfalo da svet 'bude razumniji, pravičniji, srećniji. _ _ MATIĆ ! VUČO

·PRILIKE U BOGGRADSKOM NARODNOM POZORIŠTU

lako je „Ženidba Kraljevića Marka” Đure Dimovića, ocenjena kao smušeno, bezvredno i praznorečivo delo, odavno skinuta sa zagrebačke pozornice, Beogradsko narodno pozorišle je uzima za ponovno olvaranje male pozornice ·u Manježu. Neukusnosf, ofsustvo svakog književnog i pozorišnog smisla, umelničke odgovornoslfi u upravljanju Toga pozorišta, pokazali su se i u iznošenju 'dela „Komedija uoči Gospe”, koje prestavlja još jedan eklafantan dokaz potpunog srozavanja nivoa pozorišta.

Ove loše prilike Beogradskog fealra izrazile su se u grubom obliku i u :počelku rada male pozornice u MAanježu. Iskustvo s malom pozornicom u Luksoru fu nije ni malo pomoglo. Opet se pristupilo široj publici s predrasu– dom da je njen ukus vašarski, da njenom inleresu gode kosltimirani komadi s romanličnim molivima iz narodne poezije, melodrame sa sevdalinkama i vulgarno vickasle lakrdije. Mala pozornica u Manježu već u samom počelku shvaćena je od merodavnih fakflora u većem delu rada kao pozornica svašlfarska, za „bofl” i odbačenu pozorišnu robu. Preludium takvog rada dat je u „Ženidbi Kraljevića Marka” Đure Dimovića, u čijem poslavljanju je došlo do izraza i ubeđenja fakfora uprave da u fom praznom, lažnom, knjiškom delu, lišenom zdravog narodnog rasuđivanja i duha, ima neke specifične duboke meditacije i filozofije, i da ta vrsta fobožnjih narodnih drama freba da pofisne društvenu dramu naših reikih savremenih dramskih sivaralaca.

Na maloj pozornici, kao preistava Udruženja glumaca, data je i komedija „Ofmeno društvo” g-đice Ljubinke Bobićeve., Ovaj novi komad popu.. larne glumice, propraćen senzacionalnim nagovešfenjima dnevnih listova da "se ispod njegovih ličnosti kriju poznata lica iz čaršije, nosi izvesne karaktferistike dramskog rada g. Dušana S. Nikolajevića i g. Branislava Nušića. KarakTŽeristike prvoga zbog toga šfo je publika dovedena u mogućnost da prefresa

g*