Naša stvarnost

126 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

delom pripada prolelarijatu. | fo društveno područje Orwell želi da zaštiti, fumači i da ispravlja greške njegovih dosadašnjih !umača.

„Ja sam — kaže Orwell — fipičan član srednje klase. Lako je za mene da kažem da želim da se oslobodim klasnih razlika, ali gotovo sve što mislim i činim rezullat je klasnih razlika. Sve moje preistave — preistave o dobrom

i rđavom, ružnom i lepom, prijalnom i neprijalnom, smešnom i ozbiljnom sušlashveno su malograđanske preistave; moj ukus za knjige i hranu i odela, moje osećanje časti, moji maniri za stolom, govorni obrti, akcenat, čak i karakferistični pokreti tela, proizvod su specijalne vrste vaspitanja. Kada fo uviddim ja uviđam da nije ni od kakve koristi potapšati proletera po ramenu i reći mu da je i on islo fako dobar čovek kao i ja; ako želim sfvaran dodir s njim, moram načinili napor za koji verovafno nisam pripremljen. Jer da bi se izašlo iz klasne vreve imam da polisnem ne samo svoj lični snobizam, nego i dobar deo svojih predrasuda i svoj ukus fakođe. imam sebe polpuno da izmenim...”

Do fakve korenite promene, o kojoj Orwell govori na više mesfa, i na kojoj rade mnogi malograđanski infelektualci, mogu da dođu pojedinci ali me milioni pojedinaca pod današnjim prilikama. Orwell misli da danas i nije nužno raditi na fakvoj korenitoj promeni, u jednom masovnom smislu, jer Takva promena ne može bili korenita. Pokušaji malograđanskih inteligenafa "da se preistave kao lumači proletarijata, i kao borci za takvu promenu, u velikom broju slučajeva, završavaju se mešavinom fipičnog malograđansiva sa pukom frazeologijom, pa makar ona bila ispunjena iskrenim i mladalačkim žarom, jednog neprodubljenog levičarstva. Malograđansivo se oseća pogođeno ovakvom pseudo-ideologijom i sklono je da veruje da ona dolazi od shrane onih u ime čije je izrečena, fe upućuje svoj revolt ne proliv takvih infelektualaca, no protiv društvenog područja zastupljenog preko tih infelekTualaca. S druge pak slrane i sam prolefarijaf u svojim fumačima malograWđanskog porekla i malograđanske psihologije, ne vidi zašinike svojih infeTesa i svoje prave fumače, i sklono je da potraži zaštitu svojih inferesa kao i svoje fumače na drugoj srani, što u najmanju ruku širi jaz između ova dva sloja i ofvara vrata fašizmu.

Niz zamerki je Orwell učinio takvoj vrsti infelektualaca; na neke od njih je odgovorio sam izdavač knjige g. Victor Gollancz u svom predgovoru, smafrajući da nisu opravdane. Ali i kada nisu opravdane, one su dobronamermne i pokazuju piščevu želju da se olklone feške naslage dobro odnegovanih zabluda koje danas mogu biti od sudbonosnih posledica, ne samo za poje'dince, i ne samo za čitave klase, no i za opšle stanje slvari u svelu.

Orwell je umeo da napiše knjigu jezikom svoje klase i umeo je da nađe načina da njegovo objektivno prikazivanje bilo viganskih rudara bilo autobiografsko sabiranje i fumačenje činjenica, ubedljivo ufisne u čitaoca i da mu “ovaj pokloni puno poverenje. K. H.

. STO GODINA OD SMRTI CHARLES FOUPIFP-A

Navršava se slo godina od smrti velikog francuskog mislioca Charles Tourier-a (Šarl Furje, 1772—1837). Njegova dva glavna dela su Thćorie des 'quafre mouvements et des destinćes gćnćrales (1808), i Traitć de IAssociation