Naša stvarnost

74 DUŠAN MATIĆ

U Zemlji (1887) Zola je obradio jedan drugi veliki društveni problem: seljašivo, i fo sa zamahom i snagom da Zemlja, i posle 50 godina, oslaje verna iako svirepa slika seljaštva, koju će, poltpunije i stvarnije, tek u našim danima, da pruži Šolokov u Raskrčenoj ledini i Tihom Donu.

Zolino glavno delo, ciklus romana Rougon-Macquari, ,,prirodna i društvena istorija jedne porodice pod Drugim carstvom”, sa svojih hiljadu dve stfofine ličnosti, pored svih Zolinih slabosti i nedosfafaka, ostaje ipak kao najzamašnija freska francuskog društva u drugoj polovini devetnaestog veka.

lako je Zola u svojim romanima obrađivao najaktuelnije društvene probleme, ipak je on smafrao da će kao pisac moći da bude objektivan (on je prefendovao da u književnost unosi naučnu mefodu), samo ako osfane izvan svakodnevne političke i društvene borbe. Trebalo je da u Francuskoj izbije veliki politički skandal, poznat pod imenom Drajfusova afera, pa da Zola, u svojoj pedeset i osmoj godini, gotovo pred kraj svoga živofa, stupi u političku borbu, ali ovoga puta sa istom onom upornošću i ishrajnošću,sa istim oporim žarom kojima je pisao svoja dela, ili branio, u svojoj mladosti, tada nove slikare. Drajfusova afera nije bila samo afera oko krivice ili nevinosti jednog beznačajnog generalštabnog oficira, već poprištfe, na kome su se borile republikanska, demokratska, laička, liberalna, kao i radnička Francuska, sa reakcionarnim oslacima prošlosti, spojenim sa klicama nove reakcije, proklijalim na ferenu nastajućeg imperijalizma. Drajfusova afera duboko je pofresla femelje Francuske, više možda no i jedan politički događaj u foku devefnaestog veka, i zahvalila je i samu literafuru. Prvi put, Drajfusova afera učinila je da se francuski pisci ofvoreno podele na leve i desne. Jaurčs, Zola, Peguy, France borili su se za kapetana Drajfusa, dok su na drugoj sfrani Barrčs, Bourgef, Coppće, Lemailre branili đeneralštab i nacionalizam. Možda ne bi bilo preterano reći da je okupljanje narodnih snaga u odbranu republike i demokratije, povodom kapelana Drajfusa, u javnom živofu Francuske, bila neka vrsta generalne probe za francuski Narodni front posle 6 februara 1934.

Ime Emile-a Zole nerazdvojno je vezano za fu aferu. Pojava njegovog olvorenog pisma, objavljenog 13 januara 1898, pod nazivom Oplužujem [Jaccuse}] koje je izazvalo obnovu Drajfusovog Procesa, ostaje kao eklatantan dokaz o tome, da jedan pošten pisac ne može da ostane po sfrani kad se u njegovoj zemlji odigravaju sudbonosni događaji, kao i o tome šta može silinom svoje reči, da doprinosi borbi za slobodu i napredak.

Krajem deveinaestog veka u Francuskoj su se ofvoreno već ispoljavale antislobodarske i anfidemokratske fežnje. Afera je to jasno pokazala. H. Taine i Renan, svim svojim delima posle 1871, pod prividnošću naučne i filozofske objektivnosti pripremili su bili u stvari jednu pseudo-naučnu i pseudo-filozofsku osnovu za obnovu fradicionalizma, nacionalizma i monarhizma: Taine, svojim delom o Francuskoj revoluciji, Les origines de la France confem-