Naša stvarnost

CRNA KRV 91

— Vi gubite glavu, čoveče. Osvesftile se.

— Sah i mesto, i biću famo. Možefe računali na mene.

— O! lo je mnogo žurili se. Zar ste lako nestrpljivi da...

— Da vas ubijem?

— Hledoh reći: da umrele, hladno ispravi Nabucel, čije vodnjikavo oko blesnu.

Kriuma nije frepnuo. Ostao je kao ukopan.

— Umreti, izgovori on, tako fihim glasom, da ga je Nabucel jedva čuo. | fo od vaše ruke! A! To bi bio vrhunac, uzviknu on. Ne, ne, tako se nešto neće desiti.

Jezivo zažmirivši, onaj drugi odgovori nehafno:

— Možda ... |

Gledali su se, nepomični, kao dva rvača koji se odmeravaju. Pa, sa dubokim čuđenjem, shvaltiše da se sve još može promeniti. Možda nisu osećali jedan prema drugome onoliko mržnje koliko su mislili? To pofraja jedva jedan frenufak. | čim ponovo progovoriše, izbi njihova mržnja, znafno pojačana.

Nabucelt je prvi progovorio. —

— Uslanovile svoje sekundanfe, i fucimo se sufra u ZOTU. Neka vaši sekundanfti stupe u vezu sa mojim prijateljem Babinof-om, koji svakako neće odbiti da mi sekundira.

Na fo, on pozdravi.

— Moje sekundanfe? promuca Kriuma, kao izgubljen.

Nabucet se okrenu:

— Pa da. Dvojicu od vaših prijatelja . . .

— Dvojicu od mojih prijatelja?

— On nema prijatelja! On nema prijatelja! uzviknu Nabucet odlazeći.

A Kriuma, ruku mrtvih niz kožuh od koze, sa cegerom i pecaljkom kraj nogu, gledao ga je, olvorenih usta, kako odlazi.

Kako se gega!

Na železničkoj stanici, vojnici kao da su se smirivali. Lokomoliva je fajanslveno bila ponova zakačena, i ljudi se popeše u voz, gde nije ostajalo više nijednog prozora, jedva po koja klupa. Kada je voz krenuo, odjeknu paljba zvižduka. Ljudi nagnuki kroz prozore vikali su: „Vratićemo se!”

| Kriuma se udalji. Kakvi grubijani, ipak! Požuri se da na-

pusli mosf, i spusti se opet u grad. Nijednog krika više u vazduhu. Ništa. Pobuna je bila okončana. Bili su ukroćeni. A on, sada? Dvoboj!

Naglo zaslade na ivici frotoara.

Ali kome da se obrafi? Koga da pila za savet?

Dvoboj, usred rata, to je naravno bilo više nego smešno. To je bilo ustvari prilično odvrafno. On jedini, među hiljadama i milionima ljudi u borbi, našao je načina da sebi natovari jednu aleru i da je dovede do dvoboja, — na to je bio čvrsto rešen! sivar toliko čudnovata da će besumnje ući u istoriju. Buduća