Naša stvarnost

CRNA KRV 93

— A ne jednog Boga, čuješ li, reče Kriuma glasno, okrećući se crkvi.

On podiže ruku i već mu se stezala pesnica, ali Kriumina ruka klonu . . . Pred crkvom, gospodin pretsednik opšline pozdravi. Kriuma se dakle pope uz iri basamka i polako njegova ruka dohvati zvonce. Da li je suviše snažno povukao, da li je imao posla sa naročito vragolashim zvoncem? Jeka zvonca ispuni čitavu kuću koja odjeknu kao prazna kulija a u isti mah, iza njegovih leđa, zabrujaše zvona. Vo je bio besumnje ljubomoran da neko dolazi u posetu jednom od njegovih podanika, a besumnje nije imao drugog načina da izrazi svoj bes do da riče iz sveg grla. Svojim moćnim lučanim glasom on pusti jedan očajnički doziv, zaurlavši na smrt u znak prolesta na Kriuminu uvredu nanesenu miru ovoga mesta, na drsku smelost koju je pokazivao kada je hteo da se olvore jedna vrala.

Glas vola zamuknu, i kao mali podrugljivi smeh, poslednji zvuci zvonca odjeknuše u Kriuminim ušima, ali se vrata još ne ošvoriše, niko se ne pojavi, i Kriuma, pognufe glave, ne pomače se više, sličan kipu u njegovom udubljenju.

(S francuskog preveli K. P. i M. R.) Louis GUILLOUX

~w S a - 7

. ć-Z : KN | ;

2 o bh, CA o 7 ” E ij Zi | = J 61% # .

4{/ O — —

Petar Dobrović: DUBROVAČKI ŠAHISTI.