Naša stvarnost

REALNA POLITIKA | 39

i političkih pitanja, i kako, uopšte, freba da se ceo problem reši. A doile, za čitavo ovo vreme, „realna” polilika je „rešavala” nešlo što je sa njenim mefodama nerešljivo, i suprofnosli su izbijale, sad oširije sad slabije. Ne mora uvek suproinost da se ispolji u obliku sukoba. Akulnost ili lafenfnost suprofnosti zavarava prakličnog političara koji ne može da se snađe u čudesnoj dinamici realnog odnosa snaga, u stalnom pomeranju u okviru toga odnosa, i zafo on ulazi u akcije koje mogu samo da dovedu do evenftualnog privremenog ublažavanja oblika u kome se suprofnost ispoljava, ali koje, isto fako, mogu da dovedu i dovode i do suprofnog dejstva.

Šta je, 1918, uradila politika koja je sebe nazivala realnom, (zbog foga jer se bojala masa presltavljajući ih kao realnu opasnost po državu koja još nije ni postojala kao organizacija) i šta može učiniti politika koja sebe naziva realnom danas? Mogu li se povući iskusiva iz 1918 i iz događaja kasnijih godina, kao što je bila predmartovska situacija 1923, zatim 1929 i majska situacija 1935, i mogu li se iz fih iskustava da povuku izvesni politički zaključci? | da li bi fi zaključci značili pofrebu pretvaranja „realne” politike u realnu polifiku?

Na ova poslavljena pitanja odgovor nije fežak. Potrebno bi bilo samo, prvo hlefi videti da postoje suprofnosti, drugo odrediti odnos fih suprofnosti prema politici, odnosno politike prema njima, i na osnovu foga izvršiti jednu periodizaciju našeg političkog živola od osamnaesfe do danas, i videfi da li se mi nalazimo pred jednim novim periodom koji se kvalitafivno neće razlikovali od ranijih, ili se nalazimo pred jednim kvalitativno različifim periodom koji bismo, u fom slučaju, nazvali onda epohom.

Šta sprema i preistavlja predlog dr. Milana Gavrilovića i šfa se fim predlogom može poslići, bez obzira na fo šta s njim želi i misli da postigne njegov fvorac?

Kada je probijen Solunski front, rodilo se jedno pobedničko raspoloženje u Srbiji. Problem pobednika je veliki i složen. Sačinjavaju ga razni elemenfi, među kojima oni iz supersfruklure mogu, za izvesno vreme, da dobiju neku vrstu prevage. Pobeda može za frenufak, duži ili kraći, da polisne izvesne činjenice ekonomske, poliličke i socijalne iz svesti ljudi. Pobeda donosi sa sobom verovanje da je ona pobeda nacije, jedan ogroman dobifak, veliki doprinos jačanju nacije. Rat je negacija čoveka, pobeda freba da bude njegovo uspostavljanje. Po tom shvalanju čovek postaje čovekom jedino pobedom, a rat preslaje jer je dobijen, i lo verovanje je osnov pobednhičkoj psihozi koja uvek u sebi nosi klicu novih suprofnosti. Da se krivo ne razume: ne niču fe suprolnosti iz psihoza, nego ih samo masovne psihoze omogućuju, omogućujući jednu određenu realizaciju pobede koja se sastoji u politici kompenziranja. Nije pobednički zanos jedini slučaj kada psihoza uspeva da polisne realne socijalne činjenice iz svesti