Naša stvarnost

S

REALNA POLITIKA 45

koje bi velikim pokretima masa i njihovom političkom akfivnošću onemogućile. jednu stabilizaciju nove varijante i koja bi time frasirale put za jednu novu epohu.

Predlog g. dr. Gavrilovića, međulim, rađen je: u kabinetu. U njega nije niko upućen, o njemu skoro ne zna niko ništa, ni najuži krug tako zvanih obaveštenih ljudi, Sve je kulisa, sve je kombinacija i sve se monfira kao realna politika u njenom izvitoperenom značenju. Može se čak i preiposlavifi da predlog g. Gavrilovića sadrži sve što odgovara raspoloženju masa. Može se uzeli, dakle, da je g. Milan Gavrilović kao realan političar vodio računa o pelomajskim zahtevima, ali, i kada se to sve prefpostavi, ostaje problem ko će nositi i sprovodili sve to što je predviđeno i predloženo. A dozvoljena je još jedna pretpostavka, naime da se predlog g. Gavrilovića neće uvažiti, da se, dakle, onaj element koji po shvatanju g. Gavrilović stvara neophodnu potrebu da se bude realan u onom smislu u kome to g. Gavrilović želi, ne htfedne ili ne mogne da složi sa fim predlogom. Šta onda? G. Gavrilović je verovafno uveren da je njegov predlog u saglasnosti sa raspoloženjem masa, i da je kao fakav koristan i polreban i baš zato se postavlja pitanje šta će radifi u slučaju da mu predlog bude odbijen. Da li će on onda fražiti jedno drugo „realno” rešenje, da li će onda podnositi nove predloge, ili će objaviti svoj predlog i poći u borbu za njegovo oslvarenje. To je, naravno, pitanje na koje danas može samo on odgovorili, ali ma kako odgovorio on dolazi u jednu nezgodnu sifuaciju. U prvom slučaju, g. Gavrilović bi se svrstao u red onih političara koji kod nas fraže nove varijante i nove puleve za islu silvar. U drugom slučaju, a mi bi želeli da možemo sigurno da verujemo da će on tako poslupili, nije jasno i razumljivo zašto g. Gavrilović nije fu borbu odmah poveo u narodu, i išao za fim da narodne mase taj zahtev postave, pošlo bi ga u fome slučaju teže i opasnije bilo odbifi. |

I na kraju, potrebno je postaviti još jedno pitanje. Za razliku od demokrala koji su se izjasnili za jednu složenu državu, i fime bar ufvrdili svoj programafski stav po jednom od čitavog niza pitanja, i ako ne baš najprecizniji, pošto nisu rekli koji bi sastavni delovi činili fu složenu državu, g. Gavrilović se u svome predlo-. gu, bar po novinskim vesfima, ne izjašnjava. Međufim, neverovalno je da g. Gavrilović nema jasnu prefstavu onoga što bi on želeo da fa procedura donese. Drugo je, naravno, pilanje, šfa jedan ovako radikalan proceduralni postupak može sa sobom da donese, mimo i proliv volje onih koji su ga olvorili. | baš zbog Toga što on mora imali jednu preistavu o tome, čudno je da je ne formuliše i ne objavi, jer ovako bi moglo izgledati da se priprema nova, proceduralna varijanfa (iako mi ne verujemo da to g.. Gavrilović svesno priprema).