Naša stvarnost

46 VESELIN MASLEŠA

VII OPASNOSTI

Narodne mase su danas u jednom previranju. Poslerafno doba, specifični problemi nove države, velika i teška privredna kriza, ideološke grupacije i kretanja u svelu, jedna vešfa posleralna socijalna demagogija, sve je fo unelo zabunu u narodne mase, koje, polilički vaspitane u jednoj patrijarhalnoj, feudalnoj i nacionalno-oslobodilačkoj almosferi, a politički nmedovaspitane za današnju situaciju, nisu u stanju da se snađu. One su nezadovoljne, i njihovo nezadovoljstvo dobija sve više jedan opšfi socijalni smisao, postaje sve šire i fraži velika rešenja. Ali, ne fraže određena rešenja, ne vezuju se za jedan određeni socijalni smer, ono je konglomerat raznih ideologija, i kao ideologija prefstavlja jednu priličnu haofičnu smesu, koja je jasna samo u negaciji. U lakvoj situaciji ideološke fluktuacije masa su obične, i one prelešaju od sfruje do struje, vezuju svoju sudbinu za one pokrete koji 'u danom momen{u mogu, po njihovom mišljenju, najbolje da odgovore osnovnoj karakteristici toga nezadovoljstva, koja može u raznim istorijskim situacijama bili različita, ali je u većini slučajeva 'ekonomska.

Konkretno, to nezadovoljstvo kod naših narodnih masa polilički se ispoliilo 5 maja i vezalo za dr. Mačeka i Udruženu opoziciju. lako po svojim razlozima posfanka, različito u raznim pokrajinama, ono je našlo jednu zajedničku komponenfu u onoj političkoj grupaciji koju je 5 maja presfavljala lista dr. Aačeka i fo baš na osnovu svog zajedničkog negalivnog slava, pošto svako nezadovoljstvo u prvom redu fraži da se nešto izmeni.

To jedinstvo nezadovoljstva masa i njihova želja da povedu borbu pod vođsivom i parolama Udružene opozicije, da aktivno učesivuju u jednoj velikoj bitci za demokratiju, pokazalo je da bi se vrlo brzo mogla ona neodređenost ideologije ukloniti, i da bi se mesio toga u nepresltanoj zajedničkoj akciji masa i vođstva, u jedinstvu le akcije, mogla izgraditi jedna određena socijalna i politička ideologija.

To se, međufim, nije dogodilo. Vođstvo Udružene opozicije, demokrafsko besumnje, nije shvatilo svoj zadatak i ulogu u izgradnji jedne borbene demokralije. Ono je, nažalost, smafralo da je dosta što je ono demokratsko i šlo se u jednoj nedemokratskoj igri vrhova, koja je počela da se vodi posle 5 maja, prikazuje kao demokratsko, prepuštajući mase njima samim i propušlajući mnogobrojne prilike da na konkretnim pitanjima, u kojima je masa bila neposredno zainteresovana, (naprimer opštinski izbori, koji su vođeni, uistini, sa jednom kažnjivom nehafnošću od strane srpskih opozicionih stranaka) uspostavi jedinstvo između sebe i masa, koje su slajale i stoje van ulicaja njihovih partijskih orga– nizacija, ukoliko i ove poslednje postoje.

Udružena opozicija i njeno vođstvo prepuštalo je i prepušta mase drugim političkim grupacijama, koje mogu da se masama približe, da ih pridobiju i da ih povedu baš zbog specifičnog