Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

10

тог живинчета много томе доприноси, да змија своју циљ брзо постигне, т. ј. да се свога пљена брзо дочепа. Умртвљен пљен, змија полагано прогута. Што неки мисле да змије не пију, то је погрешно; и оне исто тако своју жеђ водом гасе, као што то и друге животиње чине. Према местним приликама, или пију росу, или ако воде у довољној количини нађу, онда ју пију с пуним устима као и друге животиње, а некад при пијењу уђу и сасвим у воду. Оне могу дуго да издрже жеђ, али се после, кад се воде дочепају, толико напију, да се надуну и дуже времена не могу да се с места покрену.

ГДЕ СЕ ОТРОВНЕ ЗМИЈЕ ННЈРДДИЈЕ ЗНДРЖДВНЈУ?

Скровишта наших отровних змија врло су разновидна, тако, да можемо рећи, да их свуд има, како у великим шумама, тако и у ситногорицама, у шумарцима, али их опет чешће наилазимо у лиснатој гори, него међу четинарима. Најчешће их налазимо у ниским шипразима као што је купина, дивља ружа и друго густо шибље, јер им такова места дају најприроднија и најбоља скровишта. Исто их тако налазимо, и то врло често, у каменим пукотинама, у осушеним тре сетиштима, у старим, иструлнм и шупљим врбама н јбвовим пањевима, у којима се врло радо скривају. Њих има у планинама као и у долинама; на травом и жбуновима обрастлим, као и на голим и сувим, каменитим местима. Где нема шибља ни жбунова, онда им служе за скровишта и рупе у земљи, напуштене јазбине, кртичњаци итп. ,У колико је један предео с погледом на такова места разновиднији, у толико ћемо чешће наилазити на отровне змије у томе крају.