Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

СПЉЕТСКЕ СТАРИНЕ. 109'

први римски владалац који забаци старе републиканске облике што их Август бејаше оставио у наслеђе апсолутизму. Засновавши тетрархију, која империју расцепи у две поле, он прекиде сасвим са римском традицијом и пође за стопама великих зијатских монархија, од којих присвоји и раскошан сјај и дворске обреде. Отуда његова велика. склоност Истоку; отуда његово застајкивање у Малој Азији и подизање оних сјајних двора у Никомедији, својој новој резиденцији, где се задржа, све докле не настули доба абдикације и повлачења у норе дворе крај Солина. Зидајући ове последње, Диоклецијан је источњачку уметност вешто сплео са уметношћу римском, и из тог се брака родила, нова уметност. Диоклецијанов маузолеј, то кубе што се оснива на римској ротунди, са блиставим мозаицима и рељевним скулптурама, види ми се чисто као нека зграда византијског облика.

(Опљет је, по својој историјској и уметничкој васкности, заиста јединствен. Њега. треба сврстити међу градове императорског карактера, као што беху 'Гревир и Равена. Истина, ове последње две вароши биле су резиденцијама активних господара, света:, док је Диоклецијанов спљетски двор био једна сјајна „вила“, као год и летниковац пара, Хадријана у Тибуру. Разлика, је само у томе што је тибурску вилу подигао каприс једног владаоца уметника, који је ишао затим да оствари један уметнички сан, док је Диоклецијанов спљетски двор био нека врста дивот-тврђаве, летниковац једног ћесара војника, који је — одрекав се власти у часу кад је у пространом царству и око његових граница претила опасност нових грађанских и спољашњих ратова —- имао у виду своју личну безбедност. Како већ било и: какогод је данас крстили, Диоклецијанова спљетска, палача била је украшена разноврсним

1 тако названи „велики“ Константин имао је неко време своју престоницу у Триверу, а Тевдорик, краљ Острогата, своје седиште у Равени.