Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

19 МАРКО ЦАР.

Италијански језик у Далмацији је, напротив, · један уметни калем, свакојако једно данас готово пресахло врело, на ком сеоски народ није никад своју жеђ гасио. Дуготрајно господовање тога језика, у приморским градовима, не сме никога да обмањује у погледу његове распрострањености и његових права. Ма како, иначе, о томе мислили извесни публицисти на страни, далматински народ је о томе потпуно начисто; он зна, добро да они његови земљаци, који себе сматрају Италијанима, немају другог италијанског обележја до једне танке, сасвим провидне навлаке, под којом се јасно разазнаје прикрито струјење јаке словенске мезгре.

о:

Е

· Живот Далмације, од ХГ века па надаље, своди се у главном на борбу против стране најезде. Борба, са словенске стране, води се у три правца : некад против Мађара, некад против Турчина, а некад — нарочито што се Задра тиче — и против самог Млечића. Затим се на све то спушта застор за којим се обично крију појединости олигархијскоапсолутистичког режима у свима крајевима где је допирала шапа лава крилатога. Као што згодно рече један француски писац, народи стегнути под јарам инокрвних деспотија немају своје историје. Што се самог Приморја тиче, у њему су у првој четвртини ХУ века коначно завладали Млечићи, али се, опет зато, и ту наставља борба против Турчина. Под заставом светог Марка ту борбу сада, разуме се, воде опет наши људи, на првом месту тако звани „Морлаци," загорски Орби и Хрвати. Млетачка владавина, била, је, међутим, врло фатална, по наш далматински народ, јер је она његову снагу сисала, служећи се њиме у своје егоистичке сврхе, бранећи т.ј. народним мишицама земљу која не само да јој служаше против турских похлепа. ва Јадранским морем, но коју је и иначе бевдушно експлоатисала. Поталијанчени приморски градови и словенски народ на копну живљаху, иначе, једни уз друге топфиз ег