Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДАЛМАЦИЈА. 13

Шштоиа Фгатиег (разликујући се и обичајима и језиком). Лукави Млечић, сваким начином, подја- | риваше прирођену храброст у. јуначком српском и · хрватском соју. Даваше им хлеба или, како Качић вели, „бешкота, круха принципова , али само тодико, колико ће таман довољно бити док издуши час ова, час она трка са некрстом. „Прејасна“ је и другим путем знала да у нашим људима подстиче бујету и суревњивост, те да их вешто привезује уз своја владалачка кола: она дељаше међу њих части и одличја, повеље и заставе, и све оно чим се наш лаковерни народ лако намири. Али да би, какогод, | поправила његово морално и материјално стање, за то се Венеција није старала. Њени проконазули, или, како их народ зваше, „провидури не отворише једне школе, не саградише једног пута за. међусобно зближавање раштрканог народа. „Сенат млетачки тражио је у Далмацији војнике, а не грађане, па стога, није ни марио да што учини ва народни напредак и народну просвету.“) Једна само каста цветала, је у млетачкој Далмацији: свештенство. Само острво Паг, са своје три хиљаде становника, имало је 88, време Фортисовог путовања по Приморју ништа мање но три фратарска манастира и исто толико калуђерица, не водећи рачуна о осталим поповима који живљаху на терет самих острвљана. Што је пак најжалосније, Млечићи исекоше немилице далматинске шуме, да би прибавили грађу за своје убојне лађе, за коју им приморска раја даваше најбољу момчад, оне стамене и кршне приморце, што се јуначки борише у битци код Лепанта и у чувеном рату „од Кандије“.

Тако је трајало пуне четири стотине година.

Најпре паде Србија, а за Србијом Босна, Захумље и Зета. Турчин притисну све наше земље, сем јединог Приморја. Ко му се опираше, то је то-

#) Изгледа чисто невероватно, али прва штампарија у Задру заведена је тек 1796 год., дакле у часу кад је Република била већ на скончању!