Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

22 5 МАРКО ЦАР.

дан стари, као овца седи острвљанин, и око којих се путници окупише јатимице, да се диве пластичној лепоти и да узносе гастрономске одлике тих огромних љускара, намењених да обогате нашу и тако изврсну га е а' ћоге.

Нек ми дакле опрости древна Рлата, резиденција неверног војводе Димитрија, који своју господарицу, илирску краљицу Теуту, издаде Римљанима који су га за то најпре наградили, па онда као неваљалца прогнали; нек ми, велим, древна Рћата опрости што је у овај мах запостављам“ али ови красни производи јадранске фауне имају право на ону исту предност, коју жива природа мора увек да има над мртвом археологијом.

Ми се иначе сада отискујемо од острва Хвара и чимоилавимо поребарке мало острво Штедро. У бес крајном плаветнилу истиче се спрам нас, у даљини, масивна громада винородног острва Виса; с леве стране стере се простран „фјорд ка сухој земљи, према макарском приморју и ушћу неретванском.

Пароброд јури даље ка заливу корчуланском. Моји сапутници измилеше већим делом по крову лађе; сунце греје са чистог зреника, а ситан поветарац "тек што облизује морско површје, голицајући његово плаво и зрцаласто лице. Време је у Бога дивно, па се духови располажу на зближавање; већ се образују мале групе и људи међу собом ћаскају. Међутим се за нама залећу читава јата галебова, а делфини, обигравају око нас, пењући се уз таласе као несташна, ждребад, што се загоне по ливади. Понекад истрче далеко испред бродског кљуна, брзи као «стреле, па их зачас нестане под вртловима, пене, што их ужурбана лађа оставља за собом у путу.

Ето нас према Корчули. Права је Танталова мука за човека који воли уметност и историју, што ове суре, навупчане зидине и ове старинске куле и звонике мора да посматра са брзе лађе. Поглед на варош је и овде врло занимљив. Човек има утисак као да' пред собом гледа парче средњег века, и машта та неминовно одводи у оно мрко доба, кад су се Мле-