Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

30 НЕМ МАРКО ЦАР.

оно је изгубило свако разумевање за нежност у облику монументалном. Изгледа, чисто, као да нисмо више способни да схватимо како у самим пропорцијама једнога зида човечје око може да нађе оно исто уметничко. уживање; да при посматрању његових линија осети ону исту, дубоку и тајну, емоцију, што је у човечјој души изазива посматрање неког сликарског ремек- дела, или читање неког генијалног умотвора.

То нам потврђују, у већини случајева, модерне грађевине; то нам потврђује општа равнодушност која се опажа према ремек-делима старе архитектуре уошште. Међутим, људи од укуса и уметници са стране, који нам с времена на време долазе у походе, знају да по правој заслуви цене грађевинско олато којим је ова наша питома отаџбина, с краја ·на крај, посејана; те ако у нас такозвани „управни кругови“ слабо познају и слабо негују сјајне трагове наше многовековне културе, Далмација може опет зато да се теши и поноси тиме. што је знала Да на себе привуче пажњу великих културних народа, нарочито енглеског и француског, чији се одабрани синови у новије време подухватише да наше уметничке споменике пажљиво и зналачки проуче и оцене. Особито Енглези посветише овој нашој красној земљи сву пажњу свога отменог, за ленотом и класицизмом занетог духа. Од чувеног архитекта. Роберта Адама, који је у ХУШ веку идеално реконструисао Диоклецијанове дворе у Опљету, па до савременог нам оксфордског архитекта, Џаксона, који је пре неколико година написао најлешшцу до данас студију о далматинској архитектури — могао би се набројати читав један низ енглеских путника који су о Далмацији писали. За њих је ова земља била увек „опе ог Фе тоз! готапнс апа штегез по сошпштез 1п ће мопа,““) и они су о њој писали не само као уметници-пробирачи који уживају у по-

5 %) „Један од најромантичнијих и најзанимљивијих крајева на свету".