Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

-36 МАРКО ЦАР. _

Ј

"шта. Тако нешто десило се и мени, док сам, занет у мислима, са „Госпиног портала посматрао смагнуте облуке Кнежевог двора.

Привор који сам умним очима пред собом гледао, збива се у почетку ХУ столећа.

Освануо је други фебруар, дан светог Влаха, и Дубровник, који је сада потпуно неодвисан, богат и напредан, спрема се да, по обичају, прослави дан свога заштитника. Још из раног јутра, адмирал дубровачке мрнарице, опкољен варошким главарима и поморским капетанима, подигао је државни „стијег“, ув јеку труба и једнодушно кликтање: „Да Бог поживи у миру и благостању прејасну и преузвишену Дубровачку Републику! Била увек моћна и славна, како на мору, тако на суху! Затим дубровачки надбискуп, опкољен бискупима и осталим митроносцима, држи у сјајно искићеном храму градског и државног покровитеља, пред кнезом, властелом и грађанством, свечано богослужење, док се на“ род из читаве околине, у стајаћем руху, скупља под барјацима и у живописној поворци трипут обилави целу варош унаокрут, ликујући и пуцајући из својих сребром окованих пушака“)

Призвор је диван, замамљив. |

Сад прескочимо један месец дана, па се тренутно обавримо на стари Дубровник, какав је морао изгледати приликом светковине Четрдесет Мученика, која се сваке године слави дана 10 марта.

Часовити кнез или ректор (јер је република веома подовзрива, те поглавицу државе новим избором "емењује сваког месеца) засео је, у дворском трему, на узвишену столицу, а око њега се скупли државни саветници, велике судије и остала званична "лица, док са градских утврђења грувају топови, а звона, брецају са свију звонара. Пошто је државни секретар прочитао имена великих званичника који се тога дана потврђују у служби, обравује се лити-

#) а. бејасћ: 07 Кагиза е ае'"топитепт сће зопо 11 езза. Каоиза, Ргећпег, 1888. Стр. 60—61.