Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДУБРОВНИК. 37

ја, са свештенством на челу, те се сви скупа, са вапаљеним воштаницама, крећу к пркви Св. Влаха, да целивају свете мошти Богу угодног дубровачког патрона. Поворка се развија и пролази кроз главне улице вароши, а по свршеној црквеној служби народ се окупља под балконом „Спонзе“, да саслуша политичку беседу што је отуд, по прастаром обичају, изриче један свештеник саборне цркве, у похвалу свима омиљене републике.

Да силна ли је евокативна моћ уметности, кад и хладне стене могу да нас тако разговарају и да нам говоре о прошлости! И оне нам, збиља, много штошта причају; причају нам о мрким и светлим данима мале републике, која је својом мудром политиком знала да очува неокрњену до наших дана, своју слободу и своју неодвисност! Оквир у којему се њезин политички живот кретао, беше, истина, узак, и њена улога понајвише подређена и одвисна од јаких фактора; али што зато! Вредност глуме не треба мерити по опсегу позорнице на којој се одиграла, него по јачини напора људске душе која се бори са препонама, те их савлађује мудрошћу и енергијом. Ако погледамо на територијалну скученост дубровачке републике, ми се морамо дивити материјалној снази и умној жилавости, коју је тај мали организам могао да развије. Она, додуше, није на ток ствари на Истоку никад великог утицаја, имала; Дубровник је, бесумње, био важан етрогшт, културно средиште, најзнаменитија етапа у историји јужно-словенске цивилизације; али је, у . политици, настојао да се што већма издвоји, да у тихој полусени очува своју индивидуалност. „Истичите изнад свега осталог наше велико сиромаштво, упућује сенат своје поклисаре код Султана. У тој је фрази кључ целе дубровачке политике. Провлачити се неначета кроз шапе својих моћних суседа, то је постојана брига републике и њених старатеља. Па ипак, не би право било тај политички опортунизам (како би се данас казало) крстити малодушјем. У тешкоћама с којим је има-