Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДУБРОВНИК 41

>

дан тачан запис војводе Соркочевића, по коме је у Дубровнику било толико учених људи, и то како у латинским и талијанским, тако и у грчким и српским (словинским) књигама, да се свака породица одликовала са по једним научником. Пример Миха. Працата и Петра Ивеље најбољи нам је доказ о богатству Дубровчана. Матија Лукарић је био у стању да краљевски угости угарског краља Жигмунда и српског војводу Стевана после пораза, на, Омедереву, и да им при поласку на уздарје да по 15000 дуката. Трговци из једне саме улице обртали су капиталом од 20000 дуката, да и не помињемо то да. је Дубровник био у стању послати у помоћ Карлу У триста потпуно, оружјем и људима, снабдевених бродова. А шта да речемо о чистој науци, чији су се апостоли из Дубровника растурили по целом свету, те свуда сјали највећим сјајем још за дуго времена пошто је република политички и материјално ослабила Ко се не сећа, и који се, ма то био и највећи и најпросвећенији народ, с правом не би поносио мужевима као што су: Марин Геталдић, претходних и учитељ Декартов; Ђуро Баљиви, најученији лекар свога времена; Анселмо Бандур, први нумизматичар и археолог и први туђинадц који је изабран за члана у Француској Академији; Лукарић, Мавро Орбини, Серафин Цријевић и Севастијан Оладе, историчари, и Руђер Бошковић, астроном и математичар, дика ХУШ. столећа!“ Овоме треба надодати, како се напоредо са, покретом интелектуалним ширио, уједно, и уметнички укуб и љубав за лепу књигу. Под утицајем топлог ветра, који је дувао с обала суседне Италије, град се кити и улепшава. Као што раније поникоше палача Великог Већа и Онуфријева чесма, тако се сада подиже Кнежев двор, са својим бизарним капителима, и она убава „СОпонза“, ремек-дело ренесансе, која ће служити уједно као државна ковни-

1 Др. Миленко Веснић: Иг тутничкит успомена о Дубровтику. Види „Дело“ за 1895 год., свезак за, јуни.