Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДУБРОВНИК 45:

властелину као и пучанину. А имају и рашта да тако раде! Садашњица, је за, Дубровник, као, уосталом, за целу Далмацију, у материјалном погледу врло жалосна. Дубровник који је, у самоме граду, имао до 40.000 становника, спао је данас на 6—7000 душа. „Окупација Босне и Херцеговине (1878) вели један домаћи писаш: — задала је Дубровнику смртни ударац. Пресуши се на извору трговина, са Турском. Дубровачка мрнарица беше пропала, још раније пред најездом парних бродова. Готово двадесет година након окупације поменутих српских области, сагради се железница која херцеговачко залеђе везује с Гружом. У исто се доба подиже, домаћим капиталима, стеченим у Новом СОвијету, парна мрнарица, видљив знак извесног економског васкрса Града и повратка великих поморских традиција уснуле Републике.“

Нажалост, сви ти похвални напори новијег времена показаше се одвећ слаби и немоћни према, фаталном развоју аустро-мађарске политике, која је не само уништила и повела другим правцем нашу трговину са суседним земљама, него је, изгледа, у свој програм била уписала да ову покрајину махом жртвује „вишим“ циљевима своје источне и тројесавезне политике.

Жалосно је казати, али ми у Далмацији немамо још ни једно парче железног пута који би нас са, светом везао, док остале балканске земље (па чак и оне што су, као Бугарска и Босна, тако рећи, до јуче животариле под турском управом) имају данас читаву мрежу железница, те одстоје, у саобраћајном погледу, само по неколико часова, од главних европских центара!

Па ипак, покрај свега, тога и успркос свему томе, Дубровчани раде колико могу, да странцима, омогуће ужитак свога благог поднебља и обилажење својим уметничких споменика, с којима би уза-

1 Др. Л. ки. Војновић: Дубровник, једна историјска шетња. Београд, 1907. -