Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ-НОВИ. “81

Пред топлим, живим сјајем јужног неба и мора, а на домаку оне божанствене лепоте која нађе израза у сликама старих венецијанских мајстора. његова техника застаде, његова се машта укочи. Човек не беше у свом веку још ништа слично видео. Гледајући како пред вече сунце у море силази, или како. изјутра „лагуни“ дршћу у сунчаном сјају, он би у артистичком заносу давао израза своме чуду и узбуђењу. — Грдне ли разлике — говораше — између ју“ жне и северне светлости! На овом сунцу може и најмања цртица да се распламти и узме облик савршене слике; на нашем мртвом северном дану губе се и замиру читаве групе предмета, читави предели!

_Највад једног дана ће ми сасвим озбиљно и с болом у души изјавити:

— Свршено је! Бацио сам до ђавола сав свој _ сликарски алат... Нећу више да знам ни за масти, ни за четкице... Најзад, шта би ми хаснилог На мојој таволоци нема боја као што су ове овде; таке 60је морао бих тек да изналазим, да комбинујем, а то није ствар лака... Боље да се оканем јаловог посла... Шта, велите ви, пријатељу“ |

Ја се лагано осмехнем и хтедох, из учтивости; да му противуречим; но он ми не даде ни да заустимМ. — Бадава — рече: — те ме боје доводе у очајање !

И чича, одржа своју реч. Након кратког боравка у Млецима, вратисмо се заједно у Трст, где смо -се сутрадан растали с договором да ћемо се ове године састати у Новоме. И тако се доиста и збуде. Мајстор Готлиб и његова ћерка су овде моји гости. Старог сликара, разуме се, и овде заносе и одушевљавају отприлике исте лепоте природне и исти призори на мору и на небу; но као да се некадашњи живописац претворио у топлог панегиричара природе, који слика само... покретима и усклицима. Што се тиче госпођице Аде; она понајрадије ћути.

6