Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УТИСЦИ С КОРЧУЛЕ. 93

е

липи, као човек коме су живди јако раздрагани. Његов поглед склизну са једног на други крај трпезе, као да је хтео да рече: „Ала сте, господо, стрпљиви!“ Па док се Швабо уклањаше, задовољан што је истурио своју трпезну беседу (Татејгеде), капетан викну момка да нас, мимо прописног оброка, по реду послужи са још једном чашицом „Мајрсале“. Прихватисмо оберучке његову светлу или, да. се тачније изразим, његову златно-светлу понуду, па се скоро разиђосмо, једни да се повуку у своје кабине, а други да отиду пушити на кров лађе.

И ја изидох на слободан зрак, да бих се отео напасти лешкарења које се, после ручка у мене лако извргне у — хркање; а то је на мору, још по лепом времену. од Бога грехота. Шрва ће нам етапа, на путу у Опљет, бити острво и варош Корчула, где ћемо стићи у 10 и по часова ноћу. Дотле имамо времена да крепимо плућа морским ваздухом и посматрамо природу. Ми пловимо сада к северозападу; сунце се провлачи кроз редове угаситољубичастих облачића и спушта лагано зренику, а велика небеска капа, провидна и чиста као сафир, прекрила је око нас пучину, као неко неизмерно кубе. Пламени колут нагиње све више и више западу, а унакрст почиње да се по мору шири вечерње руменило. Далеко у позадини, плаве херцеговачке врлети губе поступно боју, па их нестаје на суром хоризонту; с противне стране шири се море, као челично огледало, посуто острвима и црвенкастим једрима рибарских шајки. Најзад сунце утоне у воду, а по бледом небеском своду почну да трепере звезде, једна по једна.

Лахор мећутим доноси с бродског кљуна, где се налази кухиња, пријатан воњ зготовљених јела, који се тако красно слаже са здравим и свежим мирисом ваздуха морског. =

По вечери излавим поново на кров, да се науживам свежег зрака. Овај дан тихе вожње сплакао ми је с душе сваку бригу, таман као кад навод-