Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УТИСЦИ С КОРЧУЛЕ. И. 95

њаци са стране, као Вилкинсон и Џаксон, сматрају као један од најлепших споменика далматинских. лика на главном олтару ове дркве дело је, кажу, Јакова Робустиа, иначе названог Тинторета.

Казао сам већ како предање о постанку ове; вароши задире малко у бајку. Корчулу је, веле, основао Антенор, кад је оно бегао са разоренот Илиона. Међутим неки писци класичног доба помињу Корчулу као насеобину Книђана из Мале Азије. Да ли је ово потоње тачно, не бих знао рећи, мада, један латински натпис над градским вратима о томе нешто наљуца. Једно је свакако извесно: 997 године млетачки дужде Орсеоло освоји приморску Далмацију, и том приликом Корчула паде под власт крилалтога, лава: но овај ју је са својим шапама фактички дограбио тек 1420 год. У међувремену се око ње отимају и, на махове, у њој као господари седе Срби, "Ђеновеви, Угри, и т. д. Било је, међутим, дана кад је острво било готово сасвим неодвисно, и у једном од тих периода Корчулани издадоше свој „Статут,“ знамениту историјску исправу којом је, први путу Европи, забрањена трговина са људским робљем (ХШ век).

Корчула је данас једна врло активна варошица, од две хиљаде становника, већином бродоградилаца, каменара и трговаца, који су огромном већином добри Југословени. Општина је у последње време, у близини вароши, засадила диван парк који се сучељава, са врло удобним морским купатилом и плажом „за сунчање.

Полазећи сутрадан, око једанаест часова у ноћи, паробродом за СОљет, ја сам се трудио да кров помрчину разаберем и у памети задржим силуету Илијног Брда („Моте Млтрега“), што се преко пута год Корчуле узнело на 996 метара изнад морског раза, голо и кршевито, као неко огромно кубе. На његовом подножју, у Оребићима, гораху свеће, а „још даље, на острву „Сестрицама“ блистао се пла"мен на покретној кули светлиљи. Док сам с палубе лосматрао тиху ноћ, мене су сањарије тако за, со-