Nedelja
Страна 12
Број 2.
у-
али не чу ништа.
— Ама јел' то звона звоне? пита. — Шта рече? — Звона звоне. Симић ослушну — Аја не звоне. — Ама звони, човече — Аја... И Рајић ослушну, али сада није чуо ништа. Па извади часовник из џепа и погледа на њ. — Ово опело нешто дуго траје — тек ће гласно Симићу, који нешто дубоко размишља. — Колико је? — пита Симић. — Десет часова, —- Не може бити. — Треба да идемо. Сад ће и пратња скоро из цркве. — Та куда ћемо, кад не звони. Рајићу не би право, што не хте устати, али ућута. Симић се поново удуби у своје доживљаје из ђаковања, када се служило за кору хлеба и школа учила, те отпоче причати Рајићу о пуковниковици, својим невољама у школи док је учио и кондицијама. Рајић га је слушао пажљиво, машући каткад главом, ма да многу реч није ни чуо. И сам је прошао кроза живот тим путем, те га је све то интересовало. А Симићеву причању никад не би било краја, да се Рајићу не учини да опет чује звуке звона, те прекиде пријатеља у говору:
— Ама, брат-Симићу, ово сада баш звони. Симић ућута, метнув шаку иза ува. — Не чујем, брат-Рајићу... Али, напослетку, да идемо.... Обојица устадоше са клупе, па се упитише изласку из дворишта. Пред изласком обојица стадоше у један мах. — Чујеш ли сад, брат-Симићу ? — Чујем. А ти? — И ја. А када изађоше на улицу, спровод је био већ зашао у Дубровачку улицу и одмакао прилично. Симић убрза кораке. —Похитај, брат Рајићу, похитај! рећи ће Симић пратња одмаче... — Ево ме, журим, брат-Симићу — мрмљао је Рајић. — Али не могу трчати. И у колико је Симић напред грабио, у толико је Рајић више изостајао. Спровод пређе раскршће Дубровачке и Кнез-Михајлове улице, а они га сустигоше тек када зађе у Чарапићевуулицу. — Ух, ух, ух, брат-Симићу, ала ме озноји! — махао је љутито главом Рајић. — Не љути се, брат Рајићу. Нисам ја крив, него је ред кад смо пошли на пратњу. и да идемо с њом. Па поче тражити погледом онога старца пензионара, те да му врати посмртну листу. — Ама видиш ли ти онога старца, што ми даде листу? — упита Рајића.
Аутотипија „Недеље 1 Сопунска улица, кроз коју је Суптан спроведен у сужањство.