Nedelja

Број 3 и 4.

Страна 13

мах сам притрчао огледалу и почео сам пзавити различне физономнје, које су требале да покажу усхићење потпуно скромног учеиика, који стоји под високом особом или да поздравим исту са блаженим исрећним узбуђењем, као што то могаху моји прекрасни наставници Али,. авај! — Сав ми труд пропаде узалуд! Ја нисам могао такво лице направити. У место да горим од узбуђења што сам вас видео мени дошло, да вам свима пљунем у очи, па чак још и нешто горе. Први пут у своме животу видео сам колико је моја физономија од : вратна и при самој помисли на те мандарине. Та ме је околноет збунила, али не зато „тто ћу искварити ручак", већ зато што данас у опште спољашњи изглед човеков игра врло важну улогу. 17. октобра. Претпостављајући, да висока особа, која нам долази у посету, може завирити у разредне столове, под јастуке или чак и под сламњаче — па Боже сачувај — наћи што забрањено, па бојећи се крупне историје управа је претурила и прерила све углове и закутке, загледајући и у најскривенија места, где би се нешто могло запленити. Резултат тога полициског претреса био !е прилично велика количина дувана, недопушених цигарета као и разних других забавних ствари, међу њима фотографске карте жена у трикоу и других порногрефских слика. Наравно да би ти занимљиви проналасци, а нарочито неприличне карте довели управу у врло незгодан положај. Дигла се права бура од коментарисања расуђивања и свију могућих узвика. По неки би од наставника пао у ватру и оштро осуђивао тако гадн п наказно васпитање савремене омладичс Али су ти развратни педагози, већ оптерећени породицом, као водом поливени од саблазних карти, али су у исто време завидели и пламтели гњевом што они немају тако изврсне фотографије, јер само они могу и имају право, да гледају жене у потпуном неглижеу... Какав је укус и какве су наклоности код ових слепих заштитника морала имао сам срећу да се очигледно уверим пре неки дан. Ушао сам у послужитељеву собу, полуотворена врата на наставничкој канцеларији дала су ми могућност, да чујем и сувише интересантан разговор оних, који тако дивно и трогателно декламују моралне беседе са

катедре. Скупљени за време великог одмора у канцеларију у место да ге одмарају и доручкују, они су се у тим слободним часовима наслађивали таквим вулгарним снињаријама таквим скандалозним анегдотама, да кад би зидови могли црвенети и збунити се, они би изгорели од стида. И то су господа, која са патосом и не р одовањем осуђују ученике за погрешке и слабости у којима су и сами до ушију огрезли! О гнусне притворице, лицемери и дзолични фариссј Н Не могу да не кажем колико сте ми одвратни и мрски! 1,, новембра. Између мене и маме не престаје предирка чак и рат услзд мојих — како она каже вечитих историја са наставннцима. Ови су неспоразуми у толико тежи што ми говоримо савршено различитим језицима, као радници на вавилонској кули. Мила, кротка и неизмерно љубазна мама никако не може, да разуме. Зашто се ја не слажем са евојим наставницима, од којих зависи моја судбина. Ја пак са своје стране никако не могу да објасним доброј мамици, зашто ме и сама физиономија тих слобних наставника доводи у тако нервозно растројство и раздражење, да ја скоро изгубим са-моопределење и постанем просто неурачунљив. Не ризумевајући ни мало мој карактер и сравњујући га са другима, мама се врло. много љути, зашто ја само ј?дом изражавам своје незадовољство и протест, а сви остали ћуте, покоравају се и слушају. Ја мислим да је и немогуће а и непр.аведно је стављати ме на исту меру са свима осталим и мерити ме истим аршином као и све друге. Али моји докази остају безуспешни. Упорно и са нарочитом женском логиком и са племенитом жељом ватрене материнске љубави трудила се она, да ме увери, како је неправедно тражити од наставника неке нарочите особине. И они су људи као и сви остали смртни, па према томе те њихове општечовечанске способности и недостатке треба ценити блажије, у толико више што се они непрестано труде да нас науче нечему корисноме и добром... Али зар ово није глупа фраза! Ничему нас они корисном не уче, па се о томе баш ни мало и не старају. Ја разумем основаност материних доказа и док јехлушам, ја у себе расмзтрам њене погледе и слажем се са њом, Али ме све језа подузме када се сетим да опет морам у завод пред свој? мучитеље и