Nedelja

Страна 4

Број 3 и 4.

руку Просперу, који је стиште са поштовањем. Непомични и збуњени стојаху они једно пред другим. Од силног узбуђења оборише главе и избегаваху погледе једно другога. Тако много имађаху за казивање једно другоме, да не знађаху како ће почети и за то ћутаху обоје. Најпосле Мадлена прекиде ћутање, запитавши Проспера једва разумљивим шапатом : — Зар ви овде, Проспере?! Те три четири речи просто пресекоше Проспера. Он испусти малу ручицу, коју држаше дотле у својој руци и горким гласом јој одговори: — Да, ја сам, Проспер, ваш друг из детињства, кога данас оптужујз 7, за најсрахмнију крађу; Проспер, кога ће ваш стриц предати суду; Проспер, кога ће после неколико часова одвести у притвор. Мадлена се беше запрепастила. У њеним погледима беше пуно саучешћа. — Благи боже, шта хоћете да кажете тиме ? — Како, зар не знате ништа, госпођице ? Зар вам стриц или стрина не рекоше ништа ? — Ништа. Стрица јаш и не видех од јутрос, а стрина је тако слаба, да сам са највећим страхом похитала по стрица. Али за име .света, реците ми шта се догодило? Проспер се двоумио. Ко зна, можда је намеравао да открије своје срце пред Мадленом и да јој повери своје најтајније осећаје, али му тада изиђе прошлост пред очи и то му не даде говорити. Тужно климну главом и рече: — Хвала вам, госпођице, на вашем саучешћу, које ће бити јамачно последње, што га осгћасте према мени, али допустите ми да ћутим и да вас на тај начин поштедим од бола, а себе од срамоте, јер бих пред вама морао црвенити. Мадлена га прекиде, чисто заповеДајући. — Хоћу да знам све! рече она. — На жалост, госнођице, одговори благајник, доста брзо ћете дознати за

моју несрећу и моју срамоту, а кад дознали будете све, ах! тада, знам да ће вам бити мило, што учинисте онај корак. Мадлена хтеде наваљивати на њега. Не заповедаше му више, већ га мољаше, али Проспер оста неумољив. — Госпођице, настављаше Проспер, ваш стриц и полициски комесар са једним својим помоћником налазе се у побочној соби. Тек што се нису вратили овамо, идите одавде, да вас не би затекли овде... За тим је њежно одведе до врата спаваће собе. Она се беше мало противила, али он је силом гурну у собу и затвори врата за њом. Крајње време је и било, јер баш у томе тренутку уђоше комесар и Фовел. Прегледали су побочну собу и велике степене и нису чули разговор у канцеларији. Али у место њих чуо је Фанферло цео разговор. Овај препредени њушкало није испуштао из очијз' благајника. Овако је умовао : — Држаће да је сам, па ћу са лица његовог моћи, ваљда, прочитатн ма какву мисао његову. Видећу макар један осмејак његов. За то је Фанферло пустио Фовела и комесара да иду куд знају, а он је остао до врата и кроз кључаоницу посматрао је све шта се догађа у канцеларији. Видео је кад се Мадлена појавила на прагу. Ни једну реч, ни један покрет њихов није пропустио за зреме њиховог разговора. До душе из целе те појаве није могао много дознати, јер су обоје били веома уздржљиви, али Фанферло је био довољно вешт, да из онога, што је чуо, изведе извесне закључке. До сада имао је само неку сумњу, али Фанферлу беше и то довољно, јер то је већ по себи нешто; то је претпоставка, која ће му послужити за бакву. Први пут је видео ово двоје и већ је био на чисто, да у њиховој прошлости мора бити некакве драме. Док полициски комесар сумња, до-