Nedelja

Страна 16.

Број 10.

глас по селу, да је победилац у крчми, сви другови његови дођоше да се виде са њим. Бартек седи за столом и нико га не би могао познати. Он, који је пређе био благе, кротке нарави, сад лупа песницом о сто и рогуши се као тетреб. — Сетите се само, децо, како сам

— Немци су победили у једноме доиста страшном рату. Ми смо им у томе помогли, али шта ћемо ми имати отуд, то ће сам Бог знати. Бартек зијаше у њега. — Шта то говорите? — Ни пре тога нас Немци нису много уважавали, а сад су дигли нос, као да

онда Французе макљао и шта је ђенерал ни Бог није већи од њих. Од сад ће нас Штајмец рекао. — Сећамо се добро! — Много нам је причано и нас су застрашавали Французима. Међутим то је једна слаба нација. Вас? (Шта ?) Једу салату као зечеви, али и бегају као зечеви. Пива не пију него само вина. — Дакако. — Ако смо које село спалили, они би кршили престе и викали би р151е То јест они су нам нудили пиће само да их оставимо на миру, али се ми нисмо ни освртали на то. — Дакле може се разумети, шта они говоре? запита један од сеоске момчадије. — Ти не би разумео, јер си глупак, али ја сам разумео с1ош сНрд, разумеш ли ? — Шта то говорите ? — А да ли сте видели Париз? Тамо је било битака једно за другим, али у свакој смо ми односили победу. Они немају добре команде. Бар тако је казивано. Њихови официри и ђенерали су мизерни, а наши одлични.... Матија Кирц, стар и паметан сељак из Погљебина, поче да врти главом.

Снимци г. Исака Левиа трг. Дешачке трке које је приредило на својој стази Српско Велосипедско Друштво.

1 То је Бартек изговарао као: пиће.

још више презирати. — То није истина, рече Бартек. Стари Кирц уживао је у Погњебину такав углед, да је цело село по његовој памети мислило, те је с тога била права дрскост противити се његовоме мишљењу. Али Бартек је био победилиц, те и аукторитет у исто доба. Ипак су га погледали сви са чуђервем и готово са срдачношћу. — Зар ти хоћеш да се Спориш са Матијом ? Шта си ти?... — Шта се мене тиче Матија! Нисам ја разговарао само са таквима. Децо, зар се нисам разговарао и са ђенералом Штајмецом ? Матија снева. Од сад ће нам бити боље. Матија га посматраше неко време победиоца. — О ти будало! рече најпосле. Бартек удари песницом о сто тако силно, да сва стакла заиграше на њему. — Ћути, мазгове! Слама, сено! викну Бартек немачки. — Ћути и не дери се. Ето ти, будало, па питај пречаснога или спахију. — А јесу ли пречасни и спахија били у рату? Ја јесам. Зар није тако децо? Ми.