Nedelja

Број 16.

Страна 15

— Сањала сам ноћас да сам мртва а ти-си плакао. плакао... — Лудице моја! Бојећи се да га бол не савлада, Велентин седе поред својих ногара, узе кичицу и, са самртним мукама у души, певао је строфу из Маскоте: „Маскоте су посланици раја, „Пријатељи, у сред свога сјаја; „Сретан коме небо даде њу. „Лепу Маскоту." Јованка је узела огледало које је могла да довати, огледала се и беше упрепашћена видећи своје ослабело лице; уплашена, пружала је огледало своме мужу. Она га спази, измењених црта, очију црвених, како пије своје сузе певајући. Она је све разумела ! Шапутала је. — Пријатељу мој! Валентин притрча. — Ти се сећаш, ми смо некада заједно гледали Маскоту. — И ми бисмо желели да се опет вратимо у то време, кад би могли. — Јадни пријатељу ! Свршена је твоја комендија; твоја веселост била је лажна. А он као да се противио томе. — Ево шта те је издало, мој драги, рече она, показајући огледало. Колико си патио ! Он се приљуби уз њу. — Јадни мој Валентине! Он је узе у своје руке и стеже је као да је хтео да се бори са смрћу; њихове су се сузе мешале, њихове се усне спојише. Испустила је душу у пољубу. Превео Р. М. Реснић

Уеамљен гроб

На врх брега хумка стоји И за даном дане броји. Чело главе плоча стара, Означује поглавара. У боју је славно пао И за свој род живот дао. К њему ретко но да приђе, Гроб да види и обиђе.

Родбина му није близу. Тако чами сам у низу. Ал' он није самац био, Неко му је долазио. Кад је ноћца вео свила И тишина свуда била, У поноћно глуво доба Јецање се чуло с гроба. Губило се кроз ноћ тију У поноћну провалију. Кад се данак ближит' стао, На гробу је плач престао Једна сенка, лаких крила, Пут неба се изгубила. Саво М. Радовановић.

П030РИШНА УМЕТНОСТ

Уепех конкуреа. На расписани конкурс јавио се несразмерно велики број конкурената, али је, као што треба, одвојено што је најбоље, и примљено седам приправника, ма да је било расписано осам. То је похвално. Управа је водила рачуна о интересима Позоришта Г. Б. Милутиновић је добар почетник, колико га могу ценити по његовој игри на концертима и дилетантским преставама. Лепо развијен, доброга лица за маску Најинтелигентнији од свих: философ II. год. Г. Б, Павловић, свршени матурант, има добар орган, баритон, може да буде одличан солиста, ако буде глас школовао. Интелигентан младић. Добар учитељ могао би од њега нешто створити. Г. Б. Миловановић је врло вредан младић, талентован и слободан на бини, а то је показао својим Пистолом у Кину Од њега се највише очекује. Г. Златковић ми је иначе непознат, али, читајући из његових дубоких, занесањачких очију, не неприродне сентименталности, него урођене, обећава доброг љубавника. Леп младић, најмлађи међ конкурентима. Г С. Богојевић са обилним органом, леп младић, мени иначе непознат. Видећемо какав ће успех имати. Може бити одличан певач, ако се школује. Г. Р. Мијалковић. свршен ђак V. раз. гимназије, син уваженога С. Мијалковића, песника и књижевника, ако има штогод очево у себи, биће добар глумац. Идемо да видимо. Играо је по неким путујућим позорнштима. Г. М. Милутиновића не познајем, те о њему за сад нећу ништа говорити.