Nedelja

Страна 4.

Број 18.

штву једно код другога. Јер најпосле зар нису они суседи? Из замка кламеранског лепо се могао видети хрт, што скаче по башти ла-верберијској, а из грофичиног замка лепо се могло видети кад се у вече осветле прозори на трпезарији маркиза Кламерана. И грофица би свакога дана једним истим тоном и нагласком и једним истим речима учинила пакосну примедбу: — Ето већ почиње теревенка! Река Рона одваја замак од замка. Ту је Рона тако брза као стрела; муњевном брзином јој се котрљају вали у уском али дубоком кориту њеном.

Али мржња између ове две породице била је дубља и од дубине речне. А откуд толика мржња? Нема сумње да би такво питање довело у забуну и маркиза и грофицу. Говорило се, да је за владе Хенрика IV или Луја VIII један од Ла Вербијера обмануо једну од Кламеранових. Услед тога изродио се двобој; легла је крв. То је све. Чак ни тада није се знало ништа изближе о томе. Међу тим легенда је надовезала на овај прост догађај хиљаду разних страхота и ужаса, које су увеличаване од уста до уста, с колена на колено, те сад ис-

пуњавају свачију душу страхотом, само кад помисли на тај догађај. Догодило се дакле нешто са свим природно; догодило се оно, што се догађа обично и у животу и у романима, у којима ма како да је црно описан догађај, ипак има у себи нечега истинитог. Догодило се да је Гастон на некој забави морао заволети Валентину, која му се ванредно допала... Догодило се, да је и Валентина видела Гастона, па је од тога тренутка непрекидно мислила на њега... Али шта им вреди то, кад их хиљаду препрека растављају! Читаву годину дана крили су у дну срца свога слику једно другога као најмилију тајну своју. И ова драгим сновима пуна година решнла је судбу њихову. Иза ирвог пријатног утиска дошло је некако нежније осећање, а за тим појавила се љубав у срцима њиховим. Права страст тек се у самоћи развија најбујније, њој не прија ваздух варошки исто онако, као год што не прија ваздух ни цвећу у саксији, јер оно мора да изгуби и мирис и лепоту своју. Гастон и Валентина. видели су се свега једном, и већ при другом састанку њиховом осећали су да се страсно љубе. Један цео дан су провели код старе војвоткиње од Арланжа, која је дошла на село да распрода све што се може. Овом приликом говорили су једно с другим, па као стари познаници с изненађењем су приметили да им се слажу и мисли и осећаји. За тим нису се виђали читавих месец дана. Али без икаквог договора излазили су на речну обалу и посмаграли једно друго. Најпосле једно мајско вече, грофица Верберијева отишла је у Бокер и Га-

. . . ... . - .... - - .

Снимак г. капетана Б.оривоја С. Поповића Ј4ишава у зимље доба (Гвоздени мост првко Ншиаве и окружно здање)