Nedelja

Број 22.

Страна 19.

мада, обично историјске драме у почетку, данас Нар. Позориште броји један огроман репертоар од 959. комада, који ће нама само својим квантитетом показати како је.био велики, тежак али истрајан рад у њему. Народно Позориште је од наших просветних установа једино, које јавно ради и које је изложено на углед свима и свакоме. Треба само имати на уму кроз какве је фазе пролазила наша унутрашња организација и какве је недаће српски народ имао у својој великој спољној акцији, па ће се увидети, да је у односу према томе Српско Краљ. Нар. Позориште било од видних фактора за консолидовање нарави, појмова, обичаја и да је успело за четрдесет година свога рада да своју специјалну мисију на позоришној умечности оствари повољно и да забележи велики број својих одличних дана и славних уметника. У овоме броју доносимо слике свих чланова трупе Народнога Позоришта. Најистакнутијим и најсавеснијим међу њима као правим представницима плода у раду на позоришној уметности, желимо да им прошлост буде дика и да они своје успомене и своју савесност пренесу на млађе генерације. Младим члансвима Народнога Позоришта желимо велике истрајности и великога напора. Само тако можемо напред ићи и само тако они могу успехе у српској уметности низати. Народно Позориште слави целу недељу своју свечаност. До четвртка су чињене припреме и тада је почела свечаност са представом „Пролога пре 40. година" од Вел Рајића и „Подвале" Глишићеве комедије. „Пролог" је једна слика, апотеоза ранијих генерација, који су присуствовали отварању позоришта 1869. год. „Подвала" је приказивана од најбољих чланова Нар. Позоришта. На реду су представе српских комада „Еквиноцијо" и „Тзидо". Новембра 1909 у Београду

МА/ш млркИЗА ПРИЧИЦА АЛБЕРТА ДЕЛПИТА

Устурена у великој наслоњачи, мала маркиза дремала је. Ах, како јој је било досадно! Баш у најлепше доба сезоне бешт дошла са својом собарицом у купатило Бањијер, али пошто међу гостима не нађе никога с ким би се дружила,

она је живела врло повучено. У један мах понада се бољим временима. Њен брат, гроф Го де Сет-Еглиз, писао јој је из Бијарица, да ће доћи да јој прави друштво. Мала маркиза спреми му удобан стан, али после неколико дана и брат јој утече у Лишон, а њу остави да чами у Бањијеру. Малом маркизом звали су је с тога, што је била врло нежна и омалешна, а породично јој је име било г-ђа де Рив. Она је рано обудовила, па како је још остала без деце, она се повуче у своје одаје и ту је тако чамила и уздисала. Није хтела да зна ни за какво весеље, нити је се, опет занимала мислима о преудаји, јер, као што је бар у први мах изгледало, љубав и срећа нису више постојали за ову младу уловицу. Г-ђа Флоранса де Риз зналл је да је лепа. Њене очи као плава љубичица, па румене усне, златаста коса, бели зуби, нос — све је било дражесно. Па онда онај осмех ! Па ипак ова млада жена проводила је дане у молитви и чинећи доброчинства; младост њена као да беше закопана у сандуку њеног милог покојника. премда га онн није ни љубила, јер је то био трговачки брак... Кад часовник на дувару изби 10, мала маркиза трже се из дремежа и устаде да иде да легне. Она приђе прозору и жалостиво узвикну : — Ах, како ми је досадно! На један мах сену муња, дрва се облише неком пурпурном светлошћу, за тим страховито пуче гром. — У Пирпнејима су буре необично јаке: непрестано муња за муњом, гром-за громом, а крупан град за часак уништи и до корена сатре све усеве. За десет минута поља покрију баре. Флорансу беше страх те зазвони за собарицу. Лијета, која је била страшљива као и госпођа јој, дотрча брзо. — Је ли ми спремна соба? — Јесте, госпођо.

ВикторовиЈГа кининско вино ■■ са гвожђем

РАСТВОР КИНИНА И ГВОЖЂА СА НАЈБОЉИМ ШГ1АНСКИМ ВИНОМ. ИЗВРСНО ДЕЈСТВО ПРОТИВ МАЛОКРВНОСТИ И БЛЕДОЋЕ, НЕРВОЗЕ И ГЛАВОБОЉЕ.

ЦЕН-Н ФДАШК 2-60 ДИН.

ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ: ДВОРСКА АПОТЕКА ВИКТОРОВИЋА = НА ТЕРАЗИЈАМА. "