Nedelja

ђрој 23.

Страна 9.

његовом кабинету и узео на зајам од њега 10.000 динара. Кад је госпођа Фовелова дознала за ову беспримерну лакоумност, она је у очајању кршила руке. Кламеран већ одавно није Гдолазио код Фовелових, То је сироту жену принудило да му г пише и да га зовне. Она се надала да ће тај човек челичног карактера моћи утицати на Раула, и да ће овај напустити свој досадашњи раскошни живот. Кад је маркиз дознао шта се догодило, изгледао је узнемиренији но и сама Фовеловица. Између Раула и стрица његовог дошло је до тако крупних речи, да је Кламеран на крају поцрвенио до ушију од срџбе и љутине. Па ипак у госпођи Фовеловој породила се сумња. Она их поче критички посматрати, јер се њој чинило да је љутња њих обојице извештачена, и да се испод њихове свађе скрива смеј. Она не рече ништа, али то подозревање у брзо овлада њоме исто онако, као што кап отрова може за час отровати цео организам. Па ипак она је још веома далеко била од тога, да оптужи Раула. На против она је сматрала да је он жртва Кламеранова, који се користи слабостм његовом. Почела је увиђати, да је и по њу саму веома опасно, што за њене тајне зна такав један човек, који ће је јамачно још неколико пута уцењивати. Ставила је себи у задаћу, да дозна за све смерове маркизове. У осталом није било потребно, да се много мучи, без по муке дознала је све од самога Кламерана. По што је он предочио Фовеловој све несреће, које ће снаћи њенога сина,

Динуловикка

Д>уба Стано^евик Чланови Краљ. Сра. Нар. Позорашта о четрдесетогодишњици његовој

он је са свим дрско изишао на среду са својом намером. Изјавио је,*да се Раул може само тако спасти, ако се он Кламеран — ожени с Мадленом. Тај најновији захтев Кламеранов просто је разјарио Фовеловицу. —• А зар сте и за часак I могли веровати у то да ћу ја потпомоћи ваше срамне и гадне планове? викну она плаховито. — Да, мислио сам, одговори маркиз хладно, климнув главом. — Па за шта ме држите ви, кад се усуђујете, да ми тако што предлажете? иастави она, Ја сам заслужила казну, али моја кривица није тако голема, као што су казне грозне. До год се мене тицало, ја сам попуштала и била сам немоћна и слаба, али сада, кад се ваши захтеви тичу мојих укућана, онда знајте, да ћу имати довољно снаге, да вам се одупрем... — Зар би то била тако голема несрећа по госпођицу Мадлену, кад би постала маркиза Кламеранска? запита је Луј, кад она ућута. Моја синовица изабрала је већ себи мужа. Она љуби Проспера Бертомиа. Маркиз презриво слеже раменима, — ЈБубав једне девојке која долази из пансионата, рече он. Само ако ви хоћето, она ће њега здборавити. — Али ја нећу то. — Пардон! одговори Кламеран усиљеном учтивошћу. Само бих вас молио да не губимо време с неко рисним разговором. Ви сте до сада сваки пут мудро увиђали, умешност мојих речи па сте увек попуштали. Надам се, да ћете то и сада урадити. — Не! одговори госпођа Фовелова. Не, никадаЈ