Nedelja

Страна 10.

Број 27.

Кад га виде да уђе а он скочи и готово гушећи се својим сопственим речима запита: — Но ? Шта је, шта си урадио ? — Свршено је, стриче. Теби имам да захвалим, што сам најбеднији створ на овоме свету. Извуче из шпага она четири свежња банкноти и баци их пред Кламерана.. — Ти можеш бити потпуно задовољан, рече Раул. Ова сума новаца стоји среће три људска створа, а може да их стане и живота. Кламеран уздрхта сав кад се примаче банкама и једва их умеде скинути од силног радосног узбуђења. •— Сад је Мадлена моја, нема сумње више. Раул је ћутао ; јер га је радост стричева љутила. Луј није свхатао смисао Рауловог ћутања. — А бога ти, да ли се она много противила ? запита смејући се. — Ја ти забрањујем, рече Раул, да ми икад у своме животу поменеш ово данашње вече. Ја хоћу да га заборавим.... Кламеран слеже раменима. — По мене можеш ако хоћеш да заборавиш на све на свету, драги мој синовче. Али ј.а мислим, да се ти ипак нећеш устезати да као успомену па ово вече узмеш ових 350,000 динара. Узми их они су твоји! Иагледаше као да ни ова великодушност није у стању умирити Раула. — По нашем споразуму имам права на једну много знатнију суму. — Нема спора! Ово сматрај као капару. — А кад ћу добити остало ? — На дан моје свадбе, драги синовче.... ни тренутка раније. Ти си много умешнији и краснији помагач, а да би те се ја пре времена могао одрећи. Раул као да премишљаше. Почеувиђати

да би то тек ицак била крајња глупост одрећи се оне користи, коју је постигао својим злочином, кад већ сам злочин и без тога постоји. Беше до мало час решен да кида с Кламераном... а сад већ промени план. Не хте ®кидати са својим саучасником све дотле, до год се имао надати некоме ћелепиру од њега. — Примам ову капару или отплату, рече он, али сличне поруке овој ноћашњој нити. ми даји у будуће нити рачунај на то да ћу их ја извршити. Кламеран се гласно насмеја. — Врло добро. Изврсно! Ти би хтео сада да постанеш поштен, а? До душе тренутак је за то да не може бити повољнији, пошто си сада богат. Али умири се.. ја од тебе и нећу више тражити сличне услуге. Повуци се мирно иза кулиса. Сад почиње моја улога. VI Госпођа Фовелова не мога заспати сву драгу ноћ. — Око шест часова, рече она у себи, биће већ све откривено а шта ће онда да буде? Освану дан и оживе све у кући. Она слушаше где слуге иду тамо амо по кући. Најпосле чу и то како се отворише врата од контоара и како уђоше редом сви званичници, један за другим, Хтеде устати из постеље, али не беше у стању ни да се помакне, Тако у кревету лежећи ослушкиваше не пропуштајући ни најмањи шушањ, који би јој до ушију могао допрети. У томе се нагло отворише врата и на њих уђе Мадлена. Она беше бледа као авет, а очи јој зажарише неком чудном ватром. Ти већ знаш шта се догодило? занита Мадлена своју ујну уздрхталим гласом. Проспера оптужују крађом. Ту је

Ш Е Ш М Р

ЈИУШКИ* И ДЕЧЈЈ4Х У Џ {1Н-ЈЛЕрШЕЈ\Л Ј43БОРУ ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА = КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА =