Nedelja

Број 6

Страна 89

Има тренутака кад осећамо у себи неко треће биће, које је лакше појмити но и саму душу. Ето то биће, на кога не може утицати ни разум ни воља, извело је прећутни споразум и^уговор између жене, која је смишљала неверство , и мужа, који је смишљао убиство. То је нека врста двострукога размишљања, то је онај злочиначки шапат који подједнаке осећаје изазива у две душе у исто време. То је оно осећање, које чини човека саучесником туђег греха, и без договора и без споразума. Зато се Дамјан и Кармелита нису ни чудили једно другом због 'ГОГ њиховог необичног и неприродног ћут ања. Кад је сунце зашло са свим и мужу и жени у једно исто време оте се из груди тако тежак уздах као некоме, који је неколике часове радио какав теретан рад. Уговор је био потписан.Њихова решеност, да ураде, што су наумили, била је исто тако чврста као и — стеновити темељ Дамјанове колебе. Сад погледаше без страха једно другом у очи. Дамјан баци свој поглед без икаквог устезања на замак и поздрави витеза Мекиненцу, који је своје очи упро био у Кармелиту. И она поздрави арагонску делију без икаквог устезања.

Дамјан који је то све видео, осменуо се, само је опружио своју сакату ногу, а за тим се окренуо својој^жени и рекао јој: — Но, богу хвала, опет|се осећам

Едмон Роетан писац „Певца" на своме пољскоме имању, ранећи живину, долази на мисао, да пише позоришно дело из кокошијега живота. потпуно здрав. Идем данас по селу. Остаћу тамо и преконоћ, да видим могу ли наплатити коју цркавицу од мојих дужника, сутра ћу се вратити рано изјутра да извучем мрежу, ако би се која риба ухватила. Остај ми збогом Кармелито.