Nedelja

Власник и уредник Стева П. ВидакОВИћ Уредништво је у Ломиној1ул. бр. 57.

ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА 3 а Ср^ију. На годину 18 динара; на пола године 9 дин.; на четврт године 4'50 дин.; на 2 месеца 3 динараЈ месечно 1'50 дин. за Аустро-Угарску: На годину 20 круна; на пола године 10 круна; на четврт године 5 круна. 3« све остале земље: На годину 24 франка; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

ГОСПОЂА БАТИСТ

Од времена на време претрчавала је преко улице једна мачка, која је обазриво прескакала преко каљавих < лука, за тим сам спазио једног мопса, који је њушкао око дрвећа тражећи коске Кад сам ушао у чекаоницу лебен- да их глође. Човека нигде ни једног. ске железничке станице, на првом ме- Овладала је мноме нека чудна ча-

ПРИЧА Гија де ЈУГопаеана ЈТре&ео Сш. Л. Т$.

сту погледао сам да видим колико је сати. — Морао бих чекати пуних два сата на полазак париског брзог воза. Осећао сам некакав тежак умор а и досаду, као да сам цео дан пешачио. Бацих поглед на дувар не бих ли спазио што, чиме бих могао да прекратим време; за тим изиђох поново напоље и стадох на праг, не бих ли се сетио чега, што бих могао да радим. Улица је налик на какав булевар,засађен закржљалим багрењем. Рууће су озидане по старом паланачком укусу. На крају улице издижесеједно брдашце засађено дрвећем, те цела улица

њ. В- КРАЉ СРБИЈЕ ПЕТАР I-

ма, Шта да ратим? Решио сам се већ да уђем у станичну гостионицу и да се бацим у наручје оном досадном седењу, које је већ свима путницима омрзло, кад спазим да се из једног сокачета право према главној улици упутила некаква пратња. Посмртни спровод, то је био прави мелем за моју досаду. Ако не више, бар десет минута имаћу се чиме забављати.

Али убрзО затим удвојила се моја пажња. Иза самртничког сзндука ишло је свега само осморо људи, од којих 1е један плакао. Остали су ћеретали пријатељски. Пред спроводом није било-

заједно с овим маленим парком изгле- свећеника. Помислим у сеои: тоЈеваљда као какав булевар. да каква „грађанска" сарана. д