Niz vodu

76 НИЗ ВОДУ

шег песка и веома блага, тако да су од бродића морали газити реку неких двадесетак корака до обале. |

Лежећи потрбушке под врбама, уживали су у тајанствености летњег поднева. Река блешти и тече глатка, набрана само на два места аласком тиквом као свила поткачена чиодом. Водени цвет пада на њу свлачећи своје кошуљице, риба се праћне ловећи га. С оне стране реке високи тамни планински ланац под којим провирује Љупково, а између њега и воде песковита равница са кржљавим кукурузом. Пред њима вода се игра риђим брадама врба које као неки речни богови уживају у томе миловању. По кој ретки крик, шум, пљесак прекидају дах летњег дана који са дамарима куцау ушима.

Пред вече наставише пут.

Кад се прође Козла, сва у диму и праху својих угљених мајдана, и Дојке, које вире из воде суре и преплануле, запљускиване таласима, под отсечним каменим зидом правилних црта, боје старога мрамора, као остаци каквога двора, вода се ковитла у вртлогу који вуче у велике дубине Госпођиног Вира. Опрезно се приближише десној обали, привезаше се за једну букву која се наднела над реком, и ту заноћише.

Спавали су дубоким сном кад их у неко доба ноћи трже иза сна месечина која им падаше право у лице. Месец је био провирио између два брда и вода је блештила под њиме. Све оно ковитлање : оспођиног Вира претворило се у неко неуморне