Njiva

86. страна.

ЊИВА

XVII. год.

где тешка и теретна војничка колија може да возе еамо путем. Отуда бива да у ратно доба саграде више путева и железница за неколико месеци но што би у мирно доба саградили за десетак и више година. Силно велике војске, које иду против непријатеља, не находе често довољано једно другом близу лежећих путева који стоје у свези а иду напоредо. Тада пијонпри иду напред, граде и поправљају постојеће путеве, спајају делове путева, увратине. Ако предстоји битка а по неке чете ваља да продиру напред и без путева, хптају пионири унапред да уклоне с пута све препреке. Насипају и затрпавају јаме, пробијају ограде, секу жичане плотове, обарају дрва што сметају пролазу, означују на водама бродове, граде мостове и сплавове једном речи крче путеве за битку. Трен (возија, комора) што иде за војском а сачињавају га коњи, колија која вуку храну и џебану. кола за рањенике и друга војничка кола чини врло велики и жив саобраћајБива п то, да се ратује по заосталим земљама у којима има слабо путева и железница; тада ваља хиљадама војнпка (пучких усташа) да приону да убрзо створе подесне путеве. Кад омо оно заузели Босну и Херцеговину, наши су војници за врло кратко време саградилп железничку мрежу, што се у овим крајевима не би саградило неколико година дана; јер кад је то потребно војсци у ратно време, онда ту нема више ни оклевања ни одлагања. Што се у мирно

време не може постигнути, то се у рату брзо створи. само да би се могло рушити. Иза сваке војеке, чим се она удалп од главне железничке пруге, почињу одмах градити привремену ратну железницу. Материјал за то спремљен је већ у мирно доба и превози се на место са жедезницом, с колима и с теретним аутомобилом. А кад се један део жедезнице већ изгради, онда она сама доважа себи потребни материјал на место. Војници железничари склапају брзо и вешто све делове железнице и полажу трачнице, шине, и по бојишту. Могу да саграде овако 10 километра железнице дневно. Возове су вукли до сада с коњима, али сада их вуку с парним и с бензинским машинама. За ове привремене војничке железнице почињу да граде одмах и спајање сталне железнице. У рату се много сд.уже и са војничким аутомобилима за преважање великих терета У рату много вреде и сплавне реке. Најтежи је превоз по брдима, где морају терете да превозе брдски коњи. У овоме рату врши железница врло важне послове и за чудо је како брзо служи војничким циљевима и на непријатељскоме земљишту — ма да непријагељ, повлачећи се. руши железницу те .је треба недељама поправљати, да се опет може њоме возпти. За во.јском ваља слати осим хране, одела, још и џебане и других потреба, те ваља знати докле може да вози железница. То ваља да сазнају железничарске чете, које се за то извиђање служе машинским кодима. Но често пута не могу ове чете да