Njiva

158. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

ведиким успвхом, а кад су иотом чуди, да се надаеи п сам Едиоов у једној дожи, није бидо весвљу и покдицима краја ни конца, ади ва часак Ешсона из доже иестаде. Код Едпсона је прпрођена чедност и једноетавност. Овет о њему говори као о некој пронадажачкој машини тако, да кад би се од њега одузеда проналажења, да не би онда ништа више од њега остадо. Има их који оу рекли ива тога, кад су с њиме говориди: «Ја оам га оеби другачије представљао!» Чеото наивно питају, да ли он вна, што је у њему, него не пада у миотицизам, он се сам не обожава. Он само ра8уме, да има у њему веће способнооти, него ли у другим људима, ади он није на то охол, јер као сваки човек, који има дубљи поглед, који тајинственоот нарави боље и више проникне, увиђа и присподабља себе оа том ведичанотвеноети, те пресумира овоју људоку мањкавост, која га вапречује, да се сам слави. Он је на кинетофзну радио шеот година, ади је већ миоао ва ту ствар готова пред њпм лебдила, када је пронашао кинематограф. А проблем кинематографа га је већ занимао, када је довршио фонограф, а на тај је опет већ мисдио, када је свршио телефон и едектричне лампе. Тако је било то од почетка у његовом животу, да је већ нека друга нова ствар посве пред њим лебдила, кад је прву оавршавао. Стога није никад имао времена да о себи промишљава, је ди га овет доотојно слави. Стога што је Едиоон толико скроман, питало се је, да ди има фантазије. Прво се мора знати, што се под овом речју разумева. Ако се мисли, да ли се он може у једну ствар задубити, и исту утеловљену себи представљати, као да стоји готова пред њим, онда се мора рећи, да он има огромну фантавију. Једном је позвао к себи једног електромеханичара, којег је држао врло надареним, те му рече: «Промишљајте о тој и тој тачкп, па ми оутра реците, какове би се могле наћп у њој могућности*. Сутра дан дође механичар са обичним веселим изразом на дипу, као да је отвар добро схватио. «Дакле, — вапита га Едисон — шта сте пронашлн ?» «Има их три могућности, ади ни једна није тачна, јер...» рече електромеханичар и поче наводити разлоге,

зашго ствар не иде. После подне нашао је директор Едисона снужденог. Едисон му рече: «Видите, како сам се опет преварио! Право каже песник Киплинг: «Они не разумеју...» — Он има право, — оии не разумеју. Тај човек хоће да има три могућности, а да ни једна не приличп, ја сам израчунао да има 160 могућнооти. Али како ое то раставља ? К тому треба дара за комбинацију. А како се може комбинирати, ште се нема, и како да се комбинирају елементи, које још није нико пре нашао? Ја мислим, да ту придичи само она реч о визионарном виду, о другом лицу, које је већ често тајинствене дубине расветлидо. » Обичаји Едисонова живота јесу — рад, то је његов живот, његове навике. Када је 8апочео експериментирати у нодруму своје родитељоке куће, било му је 10 година. Сгога, што је 'ово меото бидо влажно, доделили оу му родитељи таван, да ту може мирно радпти. Цели је дан овде експериментирао, а да му нико не дира у справе, написае је на његових 200 боца кеминалија свагде «отров». Било му је 17 година кад је пронашао двоструки систем телеграфије, а 22 године када је конструирао аутоматски телеграф. који је и у највећу даљину екопедирао ва један минут 3000 речи. Онда је дошао квадруплекстелеграф, који је први пут преко једие жице олао четири вести. Тако ое је заштедило милионе долара за жице. А после тога шта није све догало? Од године 1869. до данао је у сампм Сједињенпм државама затражио 1400 патента! И увек још иотражива и проналази. Он ради дневно 18 оати неуморно и стрпљиво да му нема примера. Други изумитељи, када нешто пронађу, мисле одмах, како ће п тај изум довољно искориотити, а код њега је поове друкчије. Он се радује овоме успеху, дапаче зна се као мало дете радовати, да га је милпна гледати, али одмах всћ мислп, како ое из овог изума може још једна друга отвар иввеоти. И већ почне експериментирати, тако, да 8а прорачунавање прошлог изума више нема времена. Често га ое чује рећи: «Та ствар може бити ва десет или двадесет година готова». Али то га не сметк, да даље проучава.