Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

301 страна.

Краљево летовање. Наш стари, добри краљ проводио би сваке године лето у Горњој Аустрпји, у вароши Ишлу. Но ове године обзире се Његово Величанство на рат, те је одлучио да не летује у Пшлу, него да остане близо Бечу, да би се могао отално обавешгавати о току рата од војсковођа и прпмати државне министре. Рад са опћом енаго.м. Министар пољопривреде наредио је, да се онн пролећнп пољски радози, који се не бп могли посвршпватп инако, обаве са опћом радном снагом. Таку опћу радну снагу измо.шо је себи Јован Диослађи у Макови, пошто није могао да посвршује своје пољске радове не добив нп од куда земљорадника. Градоначелник је наредио жене, да оне посвркгују ове послове уз прпстојну наднпцу, јавившп свакој наређеној: да ће јој се иначе устегнути државиа потпора коју ужива. Овака позвана жена изашла је без иреке на рад н обавнла га је без замерке. И.ма.мо опет бакарне галнце. Виноградарп су се били увек забрпнули да не ће моћи нигде добитп модре галице за прскање виногради против пероносиоре. На молбу цреузвншенога г. министра пољопривреде, барона Имре Гидањи, дозволпла је Немачка да се у Угарску увезе 100 вагона бакарне галице. Јефтина мас-т у Печу. Управа вароши Печа, у Барањи, постарада се још јесенас за маст, те је накуповала лепу количину масти, од које продаје сада 1000 килограма, килу по 3 круне 60 филира. Нико не може од те масти купити више од 2 киле. Школски испити. Минпстарство богочасти и јавне наставе позвало је све школске власти, да школске завршне испите не држе крајем месеца јуна, него реније. Овоме позиву је то разлог, да би деца по еелима могла испомагати своје у пољским радовпма.

Протпв лењнваца. Магпстрат вароши Дебрецена сачннио је сппсак евију беспослпчара у вароши и понудио их је да раде варошке послове, те да себи заслуже иотребни дневни хлеб. Ко не усхте да ради, тога ће варошка капетанија протерати у његову постојбнну. Нозвате су на рад и оне жено, којима су мужеви у рату п које радп тога добијају државну по гпору; ако се не ,јаве на рад, обуставнће им се та државна потпора. Обрађнвање земље у Сре.му. Пошто су у доњем Срему много села радп ратовања расељена те су њиве остале необрађене, то је војена влает предузела да те њиве узоре, посеје. те после п пожање а приход од приплода, по одбптку трошкова, преда власннцима тих земаља. Казна због притајивања. Павле Сич, ратар у Ходмезевашархељу. поседује 65 јутара земље а кад је Одбор за реквизиције дошао у његову кућу да поппше залиху његовога жита, пријавио је газда Спч да имаде само 2 метарске центе залишнога жита. Одбор је у то посумњао, те кад му је кућу претражио, нашао је у њој 30 центи жита н 1 центу брашна. Варошка канетанија казнила ,је Сича са затвором од 4 недеље дана п фОО круна новчане глобе. Нове ставње пучко-усташких обвезаника. У време од 1. октобра до 31. дец. пр. год. обављене ставње пучко-усташких обвезаника доказују према постигнутом успеху, да се није у просуђивању војне способности свагде једнако поступало. Опажене су толике разлике, да се мора обавити регулација, како би ее постигла једнодушност у војној обвезаности свих грађана. С тих је разлога војна управа одредила, да се за пучко-усташке обвезанике годишта 18781894. обаве нове ставње и то у време од 25. маја до 15. јуна 1945. г., а потање наредбе доскора ће се издати. Смрт Нестора иаших војника. У Винер-Најштату је умро Нестор наших војника, војни послужник Фердинанд Тримел, у 92. год. свога живота. Војевао је под Радецкием 1848. и 49., а тада је добио место послужника у Терезијанској војној академпјн. У тој олужби је био пуних 57 година.