Njiva

XIX. год.

ЊИБА

13. страна.

далеко, па се рањенпцп п болеснпцп смештају у болнице, које су бојиштнма много блшке. Пријављнвање војника па допусту. Опомпњемо војнике, који су радн пољских радова пуштенп на допуст, нека се пријаве Опћинскоме Поглаварству онога меота, у којем се баве чим у њега стигну и када ив њога по!)у. Властн ће уписатп у донустницу војникову, да ди је он урадпо оне радове, ради којих је иуштен на допуст. Продаја таборских карата. Впћа се чешће, да се по варошпма и по иијацама продају свету табороке поштанеке доииснице. Опомињемо наш свет, да су ове карте патворене, дакле да не вреде. Употребити се могу за дописивање само оне карте дописнице, које је дао штампати поштански ерар, а продају их само у оним трговпнама, у којима се продају п други поштански биљези. Ннтуља. У Бечу је у прошлу недељу умро код свога зета Васа Ђурђевић, одветнпк из Осека у 74. годпни ишвота свога. Нбкојник је изучио права, као одлични питомац Текелијиног Завода, у Будапешти. Положио је после и професорски исиит и био је пет годпна професор новосадске српске гимназије; радио је и као новинар. Вратив се у Осек, био је тамо врло чувеп и изврстан адвокат; био је уједно посланик а по томе дуго и председник Хрватском Сабору, где се истакао као врло ваљан правник и темељан политпчар у правпу бана грофа Карла Хедерварија. Био је на великоме гласу као политичар униониста и у круговима мађареких државника. Књижевна вест. Изпшао је из штамие „Пријатељ Народни“, први срискп калепдар за год. 1910. Повећап је п велик је седам табака велике осмпне, а доиоси уз поучну и забавну садржину још и 32 лепе слике из данашњега рата. — Уредио га је и ове годипе Чика-Стева. — Цена му је 00 филира н иоручује се у Наклади Франклиновога Друштва (13ис1арек1, Е&уе1ет-и1са 4.).

О р а с и . — Наиисао: Ђ о р ђ е Е б е р с. —

Прсд анђеоскпм житељпма неба отвори се сваке године, не знам више којег дана, унутрашњост пакла; црвено зажарено кубе пакла се раствори и Господ дозволи, да његови анђоли погледају, да ли има тамо међу осуђенпма по која душа, која је с њима какво добро дело учинпла илп да ли су чулп за какво добро дело таке једне душе. Ако јееу, пријаве то св. Петру, н ако се овом свиди то добро дело у власти му је да прекрати такој душп патњу, шта више, може да јој одмах отвори дверп раја. Тако сам п ја једном завирио у пакао, кад ми је душа приликом једне тешке болестм, на иеколпко тренутака већ на небу била. На моје пзненађење видео сам тамо доле много позианика, такове, за које сам мислио, да ће доћн «о деснују Оца». И заиста чудно, о овима ни један анђео није знао никакво нееебично добро дело да напомене. Кадикад сноменуше по које дело, које је изгледало скромно или великодушно, али тамо горе пред судом Госнода изађу на видело и узроци дела а ови су увек такови бпли, да ни највећа дела нису могла де иромене судбпну осуђених. Сврха им је само била, да људи виде, да иробуде само завист других. Међу њима бијаше и једна жена, коју сам врло добро познавао, цц сам држао, да је ова и заслужпла да у пакао дође. Срце јој беше тврдо као камен и хладно као лед н ма да јој је иметак много већи био, но што би га требала, на најсрдачнија молба не могагае је нагнати, да ублажи беду сиротиље. Није у свом животу никад никог волела, .зато и њу нису волели и оеамљена је