Nova Evropa

ова Европа

Књига Х: Број 7. и 8. 1. септембра, 1924

Уводна реч.

Словенци су дошли, са осталим јужним Словенима, у 6. столећу из прадомовине за Карпатима у своју данашњу постојбину, и у друге алпске земље у којима их је у току времена преплавила силна средовечна немачка колонизација, Словенци нису знали створити и сачувати самосталну државу као Чеси и Пољаци, Културни преврат хришћанства дошао је к њима са немачке и талијанске стране, али се и њих дотакнуло деловање словенских апостола Ћирила и Метода, Највећи део Словенаца, на југу од Драве, био је од године 811 под патријархом Оглејским (Аашеја); али су ипак превлађивали културни утицаји са севера, — немачки феудализам, и аустријска владавина, од 1283 почевши, били су јачи од цркве,

Као народ осећају се они, поцепани међу разне феудалне господаре, и расути после у разне земље, већ за време реформације, кад је Примож Трубар основао својим „љубљеним

ловенцима" књижевност (од године 1550) и књижевни језик, сасвим јасно за све крајеве где се год словеначки говорило. Словеначки протестанти имали су велике планове, да придобију за евангелички покрет и све друге јужне Словене „до Цариграда“, и за њих су штампали књиге на српскохрватском језику, и глаголицом, и ћирилицом, и латиницом; на ове су се књиге угледали унеколико и неки Хрвати, те Јурај Јуричић, например, из Винодола у Хрватском Приморју, спада међу најбоље словеначке писце 16. столећа, Било је дакле онда већ лепе културне заједнице; али није потрајало дуго а Словенци су сами израдили и довршили свој књижевни језик издавањем потпуне Библије Јурја Далматина, као и прве граматике Адама Бохорића (1584).

Код ове основе остали су сасвим и католички или протуреформацијски писци: Далматинова библија била је узором и прве католичке библије (1784—1802), и Копитар се није могао доста начудити како се мало променуо словеначки језик до његове граматике (1808), Од овога времена, међутим, утицали су на њега књижевни језик Хрвата и Срба, старословенски језик, и наречја разних крајева; али му је и данас још темељем

177