Nova Evropa

долењско наречје којим су почели писати словеначки протестанти, и најновији граматичари (као А, Брезник) поносе се дугом традицијом словеначког књижевног језика и истог правописа од године 1584, Додајмо к томе још, како се је лепо развила словеначка књижевност од Прешерна и Чопа, који су је одмах поставили на европску висину (1830), — насупрот Копитару коме су све и сва биле само српске народне песме; помислимо даље, са каквим су трудом и напором, и жртвама, освајали своме језику права у јавном животу, у школама и по уредима, па ћемо разумети зашто је Словенцима њихов језик тако драг, и зашто неће и не могу да га оставе. А има зато данас још један веома важан разлог: обзир на Словенце у Италији и у Аустрији,

Положај Словенаца у Југославији веома је сличан положају Словака у Чешкословачкој Републици. О том замршену питању чешкословачког јединства писало се је много (види · „Славију“ П, 482—515), а у последње је време сам председник Чешке Академије Знаности (Јоз. 2ађаћу), одличан упоредни лингвист, написао у „Зборнику Матице Словенске“ (т. ј. словачке), да неће улазити у питање, да ли су чешким словачки језик само наречја једне целине чешкословачке, или тек сродни језици, јер је то питање „пегогтев ејпб а zbytečnć" (т, ј. неразрешљиво и беспредметно), Тим више је беспредметно питање о словеначком језику у Југославији, који је много различнији и није се почело њиме писати тек у 19. столећу, А коме то није доста, нека проучи питање малих језика у новим државама као што су Естонска, Латвија (Лотишкај, и Литва, или одношаје које сам једном раније већ споменуо међу северним германским народима (особито у Данској, Норвешкој, и Исландији).

У овом броју „Нове Европе" сабрани чланци показују, како су Словенци у току столећа развијали своју културу на верском пољу, како у школи, како у пучкој и у вишој уметности сваке врсте. Словенци су међу јужним Словенима једини од почетка били сасвим у западном културном кругу, ако изузмемо кратку епоху Ћирила и Метода; а за време турских ратова нису уопште дошли под турску власт, која би их онако нивелизирала и бацила уназад као што је Србе и велики део Хрвата. Код њих се укрштавају немачки и талијански утицаји, али су талијански превладали тек у време протиреформације, Треба имати у виду, да је Љубљана имала своје учено друштво још године 1693, глазбено 1703, да се је у Љубљани певала талијанска опера на 10 година пре него у Паризу! Све то није било ограничено само на више кругове, него је деловало, како данас поуздано знамо, и на народну масу, Тако се и може само протумачити висок степен уметности у мелодијама словеначке народне песме, Притом ипак

178