Nova Evropa

број »живих људи« као он. Али Стендал је имао већу моћ психолошке аналиае, Његови романи, намерно писани »стилом грађанскога законика«, немају никакве лепоте облика, Описи спољашњег света, тако важан састојак реалистичког романа, сведени су код Стендала на најмању меру. Он усредсређује пажњу на три четири личности, које све од реда представљају ретка, сложена, загонетна бића. Те тешке психолошке случаје узима он на проматрање, и са тачношћу једног апарата за мерење бележи све, чак и најтајније трзаје и потресе њихове душе. Из једне масе ситних нотација. постепено нам излази пред очи цела личност; она не живи онако као Балзакове личности, али ми је боље равумемо у њеном унутрашњем јединству нето ове последње, Стендалови романи чине утисак романа у којима се све дешава »унутра«: ту је чак и једна велика историјска битка описана не каква је била у ствари, него каква је могла изгледати једном младом регруту, — и тај чисто »субјективан« опис, не само није рђав, него спада у најбоље описе битака светске књижевности, Стендалови су романи основани на ситно тачним опажањима, а изгледају апстрактни; у њима кључају велике страсти као код Шекспира и Балзака, а тон је излатања хладно резонерски као код француских класика ХУП века: то је једна сасвим необична мешавина живота и логике,

Од прилике осамдесетих година прошлог века јавила се читава трупа Стендалових поклоника, која је поставила себи за задатак да негује његову посмртну славу, и која се уживела у његова дела онако као што су се чланови разних Шекспирових или Гетеових клубова уживели у дела Шекспирова или Гетеова. Ти људи налазе да је Отендал нешто много више него приповедач психолог. Што њих код Стендала поглавито привлачи, то је његов »Отендализам«, — т. ]. његова филозофија живота. Он је имао своје идеје о томе како живот треба, схватати и како га треба живети. И те идеје постале су за Отендаловце једно »вјерују«.

Стендализам се своди на две тачке: !. не дати се обмањивати, и 2. водити живот као лов на срећу.

Не дати се обмањивати, значи, на првом месту, не дати се обмањивати од себе самога, Човек треба да проматра шта у њему бива, да се не да заслепити властитим страстима, него да их прати у њихову нужном и логичном развитку, као што лекар прати ток 60лести. Како треба проучавати страсти, Стендал је показао у својој расправи о »ЈБубави«, где се налази његова чувена, теорија кристализације. По тој теорији, жена коју волимо, не допада нам се због својих стварних својстава, него због својстава, која смо уобравили да она има. Она нам се не допада зато што је лепа, него нам изгледа лепа зато што нам се допада. Истина, она, мора бити таква да у почетку добијемо пријатан утисак од ње, али одмах за тим настаје код нас једна »операција духа« којој све служи за повод да код жене