Nova Evropa

изналази »нова савршенства«. У том тренутку жена, постаје лепа, таква каква, је; чак се у жени физички недостаци допадају човеку. То је стање потпуног блаженства када не видимо стварност онакву каква је, него онакву каква бисмо желели да је. Али човек треба да зна да је то блаженство једна. самообмана, и Стендал је ту да му објасни, како се она постепено ствара, како почиње 0 једним мало јачим пријатним утиском, а завршава једним сасвим болесним стањем у коме човек види једну жену онако како је нико други не види, и долази у такву осећајну зависност од ње да без ње није више у стању осећати »сласт живота«.

Шта значи »лов на срећу«“ Значи, тежити за господарством људи и жена, Љубав и амбиција јесу два главна извора задовољства,

И љубав и амбицију Стендал је схватио на један свој, стендаловски начин. У љубави он није био дон Жуан. Он је анализирао дон Жуанство, и нашао у његовој основи сујету и то сујету која не може доћи до задовољења. без много активности и оштроумља. Дон Жуању је више стало до успеха него до жене; љубав му даје уживања слична уживањима, лова, и он је често води с исто онолико прибране пажње и хладног рачуна као што се води политичка интрига. Отендал претпоставља љубав Вертерову, а. то није ништа друго него наивна и сентиментална љубав младих људи и песника. Та је љубав чист осећај, који нам кроз лепоту једне жене открива лепоту света, и чини нам одједном живот новим и интересантним. То је једно стање у коме човек заборавља на. себе, а опет је потпуно срећан и задовољан, као кад слуша добру музику, и када му изгледа да се саз претворио у једно слатко трептање.

Амбицију Отендал схвата више или мање исто тако као и љубав. Као задовољство сујете, амбиција није бог зна шта, али као усхићење целога бића за један велики, готово недостижан ЦИЉ, TO је изванредна ствар. Велике властољупце, нарочито Наполеона, у чијој је војсци служио, и који је оставио на њега неизгладив утисак, Стендал је замишљао као велике песнике. Ти су људи живели у машти; затварали очи пред тешкоћама и опасностима, били готови да »скачу у непознато«, и да себе саме ставе на коцку ради једног више или мање химеричног циља, од кога управо нико није могао имати користи, — нити они нити ко други. Као велики љубавници, тако и велики властољупци црпу снагу из једне јаке емоције: сва је разлика у врсти емоције: код љубавника, та је емоција нежна, а код властољубаца херојска.

Али, на крају крајева, све се своди на то: имати јаке емоције. Срећа је уживети се сав у једно осећање у коме ће се растопити наш етоизам и наша сујета. То усредсређивање осећајних снага, тако подиже тоналитет живота да нас пролази сав мали страх и брига, па

55