Nova Evropa

У

у сигурну ствар. Од свих Словенаца, који су овај предмет морали боље познавати него ми остали у овој држави, само је један једини либерални политичар говорио тада: »Не идимо у Корушку на гласаЊе; ако се гласа, можемо изгубити«. Ови остали веровали су, да плебисцит мора испасти повољно по нас, и било је мало, врло мало њих који су рачунали Тек са незнатном већином, Резултат плебисцита на дан 10. октобра морао је, дакле, потрести све нас, и то толико да многи од нас још и данас не могу да верују да при самом тласању није било великих злоупотреба. Доцније, лок се сви присеремо од овако великог пораза и потреса, док се смиримо и почнемо прелазити редом једну по једну чињеницу те добијемо јасан претлед над оним што се догодило, видеће се сасвим добро, да смо у Корушкој имали само оних 15.754 гласача, добрих и свесних родољуба, који су од почетка до краја били ув нас, па су дали и глас свој за. Југославију, кад смо их позвали на гласање. Сви друти рачуни били су погрешни.

Да је ствар са плебисцитом случајно успела, данас би »Словенец«, »Вечерни Лист«, и остали са њима који нападају сад Беотрад и централизам, тврдили да је то искључиво успех политичара из групе око тих листова, Али, будући да је пропала, има се пронаћи кривац, и сад је крив, дабогме, београдски централизам. Притегнут од демонстраната љубљанских, који су тражили објашњења за исход плебисцита, председник земаљске владе у Љубљани, учинио је непромишљеност да са балкона Државнога Дома, без икаквих обвира, баци на улицу оптужбу за порав у Корушкој на владу у Београду. Београдска влада, међутим, јесте крива, али је крива зато што је оставила била одрешене руке баш томе свом тужиоцу. да припреми плебисцит, држећи да ће он и његови чиновници боље знати од свакога другога шта треба радити. Ово ће се лако дати утврдити неоспорним доказима. Београдска је влада крива што је локалној влади препустила целу композицију плебисцитних зона, а доцније и организовање управе у Корушкој. Она је требала обратити и сама, од почетка, нарочиту пажњу корушком питању, па извршити анкету о стању и раду у оним зонама, а не оставити све искључиво на веру екапертима љубљанске управе, Влада београдска крива је. међу осталим, што није поклонила више пажње извештају Вилсонова изасланика у Корушкој, који је врло јасно изрекао свој суд, пошто је обишао целу спорну територију: »У Корушкој је већина словенска. али је та већина више наклоњена Немцима«, Она је, међутим, слепо веровала овима који сад први дижу тужбу против ње. Доцкан је сада долазити с тужбама. и ми бисмо се радије уздржали од сваког коментарисања »Ко је крив«, да није локална влада почела наопаким начином скидати кривицу са својих леђа. Кад бисмо стали ређати приговоре онима који су »криви«, листа би била и дуга и црна, и не верујемо да би ишла у прилог локалној влади у Љубљани.

206