Nova Evropa

ципа народне пунолетности, за тутора народу, запречивши улажење у Конституанту извесним професијама интелектуалних радника. Ако се сматра свршеним закључак који се усвојио у парламенту, онда се у осуђивању овога акта наших власника морају наћи скупа. сви слојеви народа. Али се они не смију солидарисати с мотивацијом која се као нит вуче кроза све зборове интелектуалаца:

»Ако интелитенција не уђе у парламенат, ући ће у њ мануелни радници, са села и из вароши, који ће унети каос у парламенат, и шкодити његовој радној способности, «

То је тврђење не само смело, оно је и рђаво, а да не постоји већ и од пре, и да није својом седином и старошћу добило неку врсту легалности, могло би се назвати грешним. Интелектуалци њиме стављају обрану својих права на лабаву подлогу, употребљавајући за освојење позиција стратегију — која не одговара ни времену ни терену на ком се боре.

Улажење мануелних радника у парламент не би ни мало шкодило његовој радној способности, Ова истина је врло стара, и она се много пута понављала. Њу је покушала да обори бирократска

плутократија, која је демократску Србију обукла у одежду деспотизма, и реакцијонарства, и која, по својој функцији, замењује аристократију западних земаља. Парадоксални дух Макса Нордауа врло је добро једном шриметио, да гомила људи која би се састојала

в самих Гетеа, Њутона, Толстоја и т. д., не би била у стању да реши ниједно практично питање боље нето гомила у којој би се налазили сами обућари, кројачи и земљорадници. Сваки од њих има по једну особину која им је заједничка, јер је опште људска, и к тому по једну индивидуалну; код резултовања њихових мисли. увек победе оне које су продукти заједничких особина, док индивидуална ишчезну.

Крива, према томе, није у структури парламента, — ома. се Baлази у самоме појму парламентарнот система у ошште. Парламенат, чим је престао да. буде установа за контролу (а то му је била првобитна задаћа), чим је почео да ствара, запар је у кризу, и у Њој се данас налазе сви парламенти на свету. Човечанство гледа безизлавност стања у ком се налазе његова представништва, парламентарнот система, и тражи спас у систему професијоналних представништава, јер најопособнији људи исте професије најбоље решавају и сва питања која св односе на саме професије.

Нека, си, дакле, наши интелектуалци не уображавају да би они унели у парламенат неку сређеност, и нека тиме не оперишу, Нека Ce револтују ради сужавања народне суверености, ради противзаконских дела наших власника. И нека из света овога што ови раде извуку наравоученије, да ће данас, у време царовања физичке снаге, моћи само онда да побеђују ако приступе синдикалном еавезу, као засебна ортанизација. Док то не учине, цинички ће се смејати свакој њиховој протестацији сви наши власници — одтовории и неодтоворни, Иначе, ако се интелектуалност наших интелектуа-

345