Nova Evropa

жењу, те се није много пробирало ко бе и с каквим ће ко квалификадцијама ући у Одбор. Сваки ко је хтео ући, био је добродошао. Тако су ушли у Одбор, поред одличних народних бораца и првака (Трумбић, Хинковић, и други), н народних великана (Мештровић). и они политичари којима се учинио згодан час да се рехабилитују, и најзад људи непознати и раније више мање повучени или осредњих способности. Српска. Влада пмала је пуно разлога да подупре овакав покрет, и да се са њиме солидарише пред Савезницима, Ове је било остављено више мање случају: У Одбору су српске и хрватске покрајине репрезентоване према томе да ли је било или није чланова напољу; из неких покрајина ушло је у Одбор више њих, док из других опет није ушао нико. Од странака у Хрватској највеће странке једва су или нису никако дошле до значаја, — хрватско-српска коалиција, например, несамо највећа странка у Хрватској већ и једина која је у Аустрији водила активну јужнословенску политику за 'народно Уједињење, није имала више од једног члана у Одбору, а чудним случајем нашли су се у Одбору људи, које је српско-хрватска коалиција, искључила из своје средине и које сматра компромитованим у народној политици. Из саме Србије уопште није ушао био вико у Одбор, јер је покрет у почетку имао више вид иредентистички, манифестације солидарности народа из Аустрије са народом у Србији. Само је један члан именован од Српске Владе да-одржава везу са званичном Србијом. Све је ово можда морало бити овако на почетку, и било је добро кад није могло бити друкче. Али су се међутим прилике из темеља измениле, те ако је имало разлога да се створи овака, организација „ад ћос“, са свима њеним недостацима нема, разлога да. се она и даље води на истој основи, у бесконачност, кад се може изменити на боље, са измењеним приликама. Еј Овакав какав је, »Јужнословенски Одбор« данас никако више не одговара, задатку, ни по организацији и скупу својих чланова, Ни по правцу и начину свога рада. Имале би две могућности за даби оправдан опстанак и за даље развијање Одбора: Једна је могућност, да овакав »Јужнословенски Одбор« настави рад у много скромнијем облику. Он би онда корисно послужио као организација која Води рачуна о свима јужнословенским колонијама и о појединим Јутословенима, те која даје потребна обавештења и чини предлоге Орпској Влади, да би што боље и подједнако мотла штитити све Јутословене својим положајем и својим представницима на страни. Овај Одбор, у том виду, био би као нека централна Јужнословенска Канцеларија. Друга је могућност за опстанак »Јужнословенског Одбора« много привлачнија, и била би за ствар кориснија: Одбор би могао остати важно тело за које се сада издаје, у којем је репреаентовано цело Јужно Оловенство, и које пред целим светом исповеда Народно Јединство и ради активно на његову остварењу. Али, у том случају, Одбор би се имао препородити и прилагодити новим приликама: скинути са, себе карактер случајнот скупа људи, ша добити представнике свих народних покрајина у извесној пропорцији. и

413