Nova Evropa

уместо велике Србије они траже Југославију! Летендарно јунаштво наших отада, доказано понова стихијском жестином у пробоју Солунског Фронта, окренуло је точак Ореће у нашу корист и допринело крајњој победи. Проглашењем уједињења Србохрвата и Словенаца у једну државу, овенчани су успехом напори те трудољубиве генерације. |

Своју улогу наши оцеви одиграли су сјајно. Част им и слава! — Требало је да се завеса ту спусти и нови глумци да се појаве пред публику. Но, опијени дотадашњим успесима, и подајући се отшштој слабости великих писаца и великих глумаца, они поновно ступају на поворницу, они хоће да створе и да изведу шести чин комада који се завршује петим. Неуспех је, наравно, морао брзо доћи. Међусобна. трвења, у погледу уређења новостворене државе, и личне зађевице, поколебали су њихов с почетка, огроман ауторитет и веру коју је млађи нараштај полагао у њих. Несумњиво је да су наши оцеви, особито у последње време, показали слабост и неодлучност који су за жаљење. Док се огромна већина, посветила народу и привођењу у дело његове заветне мисли, дотле је један мали број срамотио читаву генерацију и каљао њен светли образ. Због оваквих се мрачњака углед тога тако заслужног и тако уворитог поколења срозао, толико да су творце јединства почели сматрати као најгоре противнике њетове; да су људи, који су целога века служили добру народа и државе, дочекали да буду клеветани као најљући непријатељи њихови, — доживели да буду оглашени будалама, лоповима и злочинцима! И звани и незвани, заслепљени безобзирним и суманутим чланцима страначких ортана, сматрали су и сматрају за најсветију патријотску дужност, да се баце блатом на, те у истини заслужне људе, да их обаспу погрдама и клеветама. Тако се и овај пут обистинила реч Боже Кнежевића: »Кад велики човек погреши и падне, онда се и најситнији човек осећа већи од њега.«

Историја, која је непристрасан посматрач дотађаја и људских страсти, изрећи ће свој суд о генерацији која претходи нашој. Она ће утврдити да наши оцеви нису били ни непоштени, ни неваљали, ни незналице, ни непријатељи народа, — већ «напротив, најбољи и најпоувданији чувари части њетове, радници који су на својим сна: жним плећима, кров све тетобе и патње и несреће, пронели идеју пуног народног јединства, и напослетку успели да је и остваре, Она ће још утврдити, да трагичност тих родољуба, од карактера, лежи у томе што се нигу умели на време да уклоне, и да уступе место млађим, свежим снагама, достојним да наставе пи усаврше њихово дело. Речју, Историја ће — обележивши нечасне изузетке житом срама и презрења — одати нашим оцевима пуно и заслужено признање, које им савременици одричу.

Док је улота наших отаца била. првенствено политичка, дотле наша има да буде претежно културна, Они су стварали крвљу, нама остаје да стварамо мозгом. Наша девиза, пошто је доба клања и

435